Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih
Nikomidijski mučenici su prema legendi hrišćani koji su zbog hrišćanske vere masovno pogubljeni 302. godine u gradu Nikomidiji.
U vreme vladavine opakog cara Maksimijana Herkula hrišćanska vera cvetala je u Nikomidiji i svakog dana je bilo sve više hrišćana. Kada je car saznao koliko ima hrišćana u gradu bio je veoma ogorčen i smišljao je plan kako da ih sve pogubi.
Kako se približavao praznik Rođenja Hristovog, car je saznao koliko je jaka hrišćanska vera i koliko vernika broji, pa je naredio da tog dana vojska opkoli crkvu i da je zapali.
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Kada su se vernici okupili na službi, vojska je, prema naređenju cara, opkolila crkvu, a carev izalsanik se pojavio i saopštio vernicima da će svi po carevoj zapovesti biti pogubljeni ukoliko odmah ne prinesu žrtvu idolima. Tada je arhiđakon počeo da besedi da bi ohrabrio narod.
Narod nije želeo da izda veru i odlulio je da umre za Hrista. Tog dana je prema predanju dvadeset hiljada hrišćana izgorelo je u plamenu.
U narodu važi verovanje da ako želite sebi i svojim bližnjima da date snagu i volju da uspešno pobede sve prepreke, izgovorite ove reči:
"Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste! NJega kao Blagoga molite da spase duše naše." Amin.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)