ZNATE LI KO JE STAROSLOVENSKA BOGINJA JELENA Srpkinje u nevolji i dan danas leleču i traže njenu pomoć
Boginja koju su poštovali svi slovenski narodi, od Baltika do naših prostora gde se u lirskim pesmama spominje kao Jelena ili Jelica.
Prema nekim nalazima, Lela je bila staro božanstvo. Ona je kod Južnih Slovena igrala ulogu Šumske majke, koja je bila vezana za period matrijarhata.
Lela je od svih boginja najpribližnija grčkoj Artemidi, jer se povezuje za divlju žensku seksualnost i period u kome žena nije bila "niže" biće. Ona je bila boginja šuma, koja se brinula o šumskim stvorenjma kao i o ljudima koji u šumi traže sklonište. Dr Aleksandra Bajić smatra da je Lela bila zaštitnica žena koju i danas prizivaju Srpkinje i Vlahinje u nevolji.
Tako se zaključuje da je Lela najsličnija Devani zbog svoje divlje ženstvenosti. Međutim, Devana i Lela se razlikuju po mnogo čemu. Devana je, božanstvo lunarnih karakteristika, dok je je Lela predstavljena kao boginja leta i Sunčeva nevesta. Lela predstavlja ženu koja se polako pokorava muškarcu i koja se predaje samo onome koji je božanstvo kao ona sama. Njen par je Sunce, čija je Lela večna nevesta. U lirskim pesmama je nazivana i Sunčevom sestricom. Kroz mitove o Leli možemo pratiti kako je vrhovno žensko božanstvo svrgnuto sa trona da bi božanske funkcije dalo svom muškom parnjaku. Boginja matrijarhata je polako gubila svoju moć, da bi na kraju, u periodu pokrštavanja, potpuno izgubila svoj božanski status.
Možda vas zanima:
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Možda vas zanima:
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Možda vas zanima:
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Možda vas zanima:
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Možda vas zanima:
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
U srpskim lirskim pesmama ona je predstavljena kao Ladina ćerka. Lada je bila boginja ljubavi, dok se na nekim mestima i identifikuje sa ovom boginjom. Na primer: Lejlo, Ljejlo/ Oj Poljeljo, Ljeljo/ Liljano Lado. Lelin otac je Ljelj dok joj je brat Poljelj, o čemu govore sledeći stihovi: "…divna kola tog Ladina/ i Ladina i Ljeljova/ i Poljelja sina njinog/ i Poljelje šćerce njine". U ovakvim pesmama često se pojavljuje i usklik "le", koji se smatra skraćenim oblikom Lelinog imena.
Usklik "le" je u srpskim i makedonskim pesmama vezan za tugu i bol. Zato se tugovanje u južnoslovenskim jezicima naziva lelekom. Evo i jednog primera leleka. U makedonskoj pesmi "Zajdi, Zajdi" čovek se žali šumi zbog svoje prolaznosti, obraćajući joj se sa "goro, le, sestro", izražavajući tako svoju tugu. Usklik "le", koji se na ovaj način povezuje sa šumom, govori da je Lela šumska boginja. Lela se u lirskim pesmama javlja i u skrivenom obliku kao divlja šumska devojka, koju prose mnogi, ali je ne može imati niko. Kada ovu šumsku devojku odvode prosci turskog cara, nebo šalje munje i gromove na njih. Kazna ih stiže, jer su se usudili da otimaju Sunčevu sestru, mesečevu rođaku i šumsku vladarku.
Epske pesme spominju devojku Jelicu koja je najčešće družbenica junaka iza kojih se kriju solarna božanstva. Takav je, recimo, vojvoda Prijezda, koji sa svojom ženom Jelicom skače u bezdan da ne bi pao u ruke Turcima. Vojvodu Prijezdu i njegovog brata Pojezdu Natko Nodilo smatra slovenskom verzijom Asvina, hinduističkih heroja koji su potomci Sunca. Jelica koja se spominje u epskoj pesmi "Smrt vojvode Prijezde", a ona je tu Lela, moćna šumska boginja i Sunčeva nevesta. Izvor: Rokselana.com
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
VARAO JE, PA JOJ SE VRAĆAO, A ONA UVEK PRAŠTALA: Crnjanski je voleo Vidu, bez dinara i odbegli, hranio ih je njen zanat
Borio se za njenu ljubav, voleo je, al ju je i varao, priča se da od njihove ljubavi nije bilo specifičnije
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
SRPSKI GENIJE NIKOLA TESLA NIJE SLAVIO BOŽIĆ! Detalj iz njegovog života koji je decenijama bio tajna, a krije i veliku tugu
Zašto je čovek koji je osvetlio svet izbegavao praznike i kakav je neobičan odnos imao sa golubovima.
Manastir Tumane i jesenja čuda: Misterija hajduka, prokletstvo i vera koja leči
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
CRNO PODEBLJANO SLOVO U CRKVENOM KALENDARU Šta vernici danas treba da urade, a šta nikako ne smeju?
Na današnji dan, 3. oktobra, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog mučenika Jevstatija – sveca poznatog po ogromnim životnim iskušenjima, ali i nepokolebljivoj veri u Boga. Njegovo ime crnim slovom u kalendaru označava veliki značaj i poštovanje koje mu pravoslavna crkva ukazuje.
Komentari(0)