POSLEDNJE REČI STRELJANIH U KRAGUJEVCU KIDAJU DUŠU: "Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Budi sretna, sine i bez mene..."
Nemačke okupacione snage streljale su u Kragujevcu 20. i 21. oktobra 1941. godine više hiljada civila u znak odmazde i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Republike Srbije u Drugom svetskom ratu
"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu," reči su Krvave bajke Desanke Maksimović.
Slova krvave bajke nisu ispisana samo u čuvenoj pesmi Desanke Maksimović. Na današnji dan pre tačno osamdeset i dve godine 1941. žvrljana su drhtavim rukama na đačkim knjižicama, ličnim kartama i poleđinama koverata...
Pisali su ih ljudi znajući da će biti poslednji pozdrav koji nikada neće moći da izgovore voljenima. Pisala su ih i deca.
Možda vas zanima:
Tragovima starih karavana: Istorijske rute kroz Srbiju
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Mesto gde možete popiti kafu s Če Gevarom i uroniti u duh Kube
U srcu Kragujevca, skriven od užurbanosti svakodnevice, postoji kutak u kojem živi duh Kube – mesto gde se kubanska kultura, muzika i istorija spajaju u harmoničan doživljaj prošlih vremena.
Možda vas zanima:
Tragovima starih karavana: Istorijske rute kroz Srbiju
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Mesto gde možete popiti kafu s Če Gevarom i uroniti u duh Kube
U srcu Kragujevca, skriven od užurbanosti svakodnevice, postoji kutak u kojem živi duh Kube – mesto gde se kubanska kultura, muzika i istorija spajaju u harmoničan doživljaj prošlih vremena.
Možda vas zanima:
Tragovima starih karavana: Istorijske rute kroz Srbiju
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Mesto gde možete popiti kafu s Če Gevarom i uroniti u duh Kube
U srcu Kragujevca, skriven od užurbanosti svakodnevice, postoji kutak u kojem živi duh Kube – mesto gde se kubanska kultura, muzika i istorija spajaju u harmoničan doživljaj prošlih vremena.
Bile su to poslednje misli, želje, poruke, upućene najvoljenijima, za koje su znali da ih više nikada neće videti. Od same pomisli ledi se krv čoveku u žilama...
"Na ovom mestu upisaće se eventualne promene", iskucao je neko u đačkoj knjižici dečaka sa slike. Neko ko nije ni slutio da će ta eventualna promena biti smrt.
Znajući da će uz bat vojničkih čizama biti odvučen na streljanje, srpski đak je običnom olovkom jedino stigao da napiše "Dragi mama i tata, poslednji put"
Muzej u Kragujevcu čuva na desetine takvih pozdrava. Jedan pripada Radoslavu Simiću."Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene" napisao je čovek, verovatno svojoj ćerkici.
Opraštala su se deca od roditelja, rastajali su se roditelji od dece. Jedan očajan otac stigao je jedino ovo da poruči mališanima:
"Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu deco i čuvajte se. Zbogom zauvek, vaš tata Laza".
Knjigovođa Jakov Medina, uhapšen 18. a streljan 20. oktobra, kratko je napisao: "Lebac sutra nemojte poslati."
Teško je poverovati da je ovakvo zverstvo ljudsko biće moglo da počini drugome.
Još je teže ako znamo da je to učinjeno najmanje 2.400 puta. Toliko je bilo ubijenih. Pre 74 godine streljački vod bez milosti ubio je 40 dece mlađe od 15 godina, ubijen je i 261 srednjoškolac. Nisu poštedeli ni 15 dečaka, čistača obuće.
Nikada ih ne zaboravimo!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kakva budućnost čeka mladence ako bidermajer padne na pod? Ovo narodno verovanje prestraviće svaku mladu, evo šta se krije iza svega
Najlepši buket cveća na tvojoj svadbi je onaj u tvojim rukama a to je bidermajer, on predstavlja štafetu sreće ili prenosni pehar, koji ćeš proslediti dalje, sa najboljim željama.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
Komentari(2)
Lala
17.11.2022 14:12
Ana
17.11.2022 17:19
Nadam se da svi pocivaju u miru Teško je bilo šta reci,sem da se istorija ponavlja .
Što umanjuje broj streljanih? A i pomanite revnosno Srbe, Nedićevce i Ljotićevce, dali su velik doprinos.