KAKO JE NASTALA PESMA O KITI SVON Travar iz SFRJ oporavio glumicu, a Toma Zdravković joj posvetio stihove
Toma Zdravković, po svom običaju, s kojom god curom da je imao kvalitetan trenutak zabave, stari džek joj je i posvetio pesmu sa imenom, a u slučaju Kiti Svon je otišao korak dalje dodavši i prezime.
Ništa od ovoga se ne bi desilo da u oktobru 1970. nije bilo teške nespretnosti pirotehničara na snimanju jednog dela "Tarzana" i da danska glumica nije ostala sa 75% opekotina na telu.
Kiti Svon ne zvuči kao dansko ime i prezime, ali Kirsten Svanholm već zvuči, a kao Kirsten se i rodila u Kopenhagenu 1943. godine. U pitanju je glumica koja je stekla solidnu popularnost igrajući pre svega u italijanskim i američkim produkcijama, a najviše se proslavila u prašumskim ostvarenjima kao Tarzanova pratilja. Sve je išlo uzlaznom linijom u njenoj karijeri do te 1970. kada se desio pomenuti incident i kada je na Floridi ostala gotovo neprepoznatljiva i jedva živa. Za potrebe filma je bila vezana za drvo, a onda je izbio požar i pretvorio je u buktinju dok je ona pokušavala da se oslobodi.
Printscreen/Facebook
Lečili su je svi lekari, ali ne i vračare i travari pošto je toga manjkalo u njenim krajevima, međutim neuspešno je bilo i od čitavog slučaja je medicina digla ruke. Tad je travar Jovan Šaljić iz Berana (u to vreme Ivangrad) nekako preko "TV revije" uspeo da dopre do Kiti i ona se uhvatila za slamku spasa, pa je iako bez neke posebne nade ipak došla do SFRJ i dala šansu Šaljiću. On je šansu iskoristio i svojim preparatima u potpunosti oporavio gđicu Svon, što je dobro odjeknulo i u stranim medijima, a kamoli u domaćim.
Kiti Svon je tad postala omiljena u narodu, takođe je ovdašnji narod postao omiljen njoj, pa je to između ostalog rezultiralo i singl pločom čiji omot vidimo. Toma je otpevao numeru o Kiti, dok je i sama glumica dala doprinos i na srpskom se vokalno predstavila u starogradskoj pesmi "Ima dana". Nije htela više nikad da se vrati glumi, ali što je najvažnije, otišla je zdrava natrag kući i proživela srećan vek koji živi i danas.
Prigodno, "Jednoga dana biće kraj i bolu tvom, jedna će zora doneti smeh" deo je Tomine pesme o Kiti Svon.
Izvor: Gromade filmske
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Komentari(0)