KAKO JE NASTALA PESMA O KITI SVON Travar iz SFRJ oporavio glumicu, a Toma Zdravković joj posvetio stihove
Toma Zdravković, po svom običaju, s kojom god curom da je imao kvalitetan trenutak zabave, stari džek joj je i posvetio pesmu sa imenom, a u slučaju Kiti Svon je otišao korak dalje dodavši i prezime.
Ništa od ovoga se ne bi desilo da u oktobru 1970. nije bilo teške nespretnosti pirotehničara na snimanju jednog dela "Tarzana" i da danska glumica nije ostala sa 75% opekotina na telu.
Kiti Svon ne zvuči kao dansko ime i prezime, ali Kirsten Svanholm već zvuči, a kao Kirsten se i rodila u Kopenhagenu 1943. godine. U pitanju je glumica koja je stekla solidnu popularnost igrajući pre svega u italijanskim i američkim produkcijama, a najviše se proslavila u prašumskim ostvarenjima kao Tarzanova pratilja. Sve je išlo uzlaznom linijom u njenoj karijeri do te 1970. kada se desio pomenuti incident i kada je na Floridi ostala gotovo neprepoznatljiva i jedva živa. Za potrebe filma je bila vezana za drvo, a onda je izbio požar i pretvorio je u buktinju dok je ona pokušavala da se oslobodi.
Printscreen/Facebook
Lečili su je svi lekari, ali ne i vračare i travari pošto je toga manjkalo u njenim krajevima, međutim neuspešno je bilo i od čitavog slučaja je medicina digla ruke. Tad je travar Jovan Šaljić iz Berana (u to vreme Ivangrad) nekako preko "TV revije" uspeo da dopre do Kiti i ona se uhvatila za slamku spasa, pa je iako bez neke posebne nade ipak došla do SFRJ i dala šansu Šaljiću. On je šansu iskoristio i svojim preparatima u potpunosti oporavio gđicu Svon, što je dobro odjeknulo i u stranim medijima, a kamoli u domaćim.
Kiti Svon je tad postala omiljena u narodu, takođe je ovdašnji narod postao omiljen njoj, pa je to između ostalog rezultiralo i singl pločom čiji omot vidimo. Toma je otpevao numeru o Kiti, dok je i sama glumica dala doprinos i na srpskom se vokalno predstavila u starogradskoj pesmi "Ima dana". Nije htela više nikad da se vrati glumi, ali što je najvažnije, otišla je zdrava natrag kući i proživela srećan vek koji živi i danas.
Prigodno, "Jednoga dana biće kraj i bolu tvom, jedna će zora doneti smeh" deo je Tomine pesme o Kiti Svon.
Izvor: Gromade filmske
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)