CRKVA U KOJOJ SE OŽENIO VOŽD KARAĐORĐE Čuva velike tajne srpske istorije, a samo što se nije srušila (FOTO/VIDEO)
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Po pričama Karađorđevih savremenika vožd je Jelenu upoznao u obližnjem selu i venčao se upravo u ovoj crkvi, i tako je započeto stvaranje jedne od dve najveće dinastije u Srbiji.
"Kada je ukrao tada devojku Jelenu u selu Masloševo kod Topole, venčao se u crkvi 1786. godine, i to nije jedini put kada je Crni Đorđe prošao ovim putem. Idući u rat na Osmansko cartvo sa svom vojskom i dobošarima došao je u ovaj monumentalni hram gde se srpska vojska pričestila", rekao je za RINU stavrofor Đorđe Radišić.
FOTO:RINA
Za crkvu Svetog Preobraženja Hristovog ne postoje pisani tragovi o njenom nastanku i ko je ktitor, ali prema predanjima srpskog naroda važi da je sagrađena još pre vladavine Nemanjića, tačnije da je nastala za vreme Rimljana kao rana hrišćanska bogomolja ili bazilika koja je još krajem petog veka služila kao sudnica.
Možda vas zanima:
OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTO
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Možda vas zanima:
OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTO
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Možda vas zanima:
OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTO
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
"Prolazeći carskim drumom despot Stefan Lazarević krenuo je u Nikopoljski rat upravo na ovom mestu gde se hram nalazi, odslužena je sveta liturgija gde je vojska pričešćena. Tada se zarekao da ako se vrati živ iz bitke, da će srpsku svetinju obnoviti i urediti, i po predanjima naroda to je i učinio. Ono što je jako karakteristično na ulaznim vratima vidimo urezanog vojnika sa perčinom i kuburom u ruci u jurišnom položaju koja oslikava tadašnje teško vreme i težnje srpskog naroda za slobodu od tadašnje turske vojske", kazao je stavrofor Đorđe.
FOTO:RINA
Hram Svetog Preobraženja Hristovog u više navrata bio je spaljivan, ali i obnavljan. Ulazni deo nekadašnje bogomolje ozidao je ugledni meštanin Milisav Stanković iz sela Gorovič sa trgovcima ovog kraja.
"Nekoliko vekova kasnije na inicijativu predsednika opštine Topola Ilije Markovića kreće ponovna obnova hrama gde se ojačavaju zidovi crkve. Prilikom posete arheologa iz Subotice i Kragujevca, tokom radova kopajući metar u dubinu naišli su na troslojne temelje, što potkrepljuje priču da je ovde postojala svetinja i pre Nemanjića, bazilika iz 5-6 veka“, rekao je Radišić.
Danas ovaj hram nije odoleo zubu vremena, potpuno je pred propadnjem i samo je pitanje dana kad će se urušiti.
„Velika je šteta da jedna ovakva svetinja propada, duhovna obaveza svih meštana i srpskog naroda da se pokrenemo i ne dozvolimo da se uruši. To bi bio poraz za sve pravoslavce“, poručio je stavrofor.
Kako doći od Beograda do Hrama Svetog Preobraženja Hristovog, pogledajte na sledećoj mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(1)
Bilo bi lepo kada bi se uložilo i održalo, bez obzira na političko ili bilo kakvo ubedjenje. Deo istorije je, i to je činjenica!!!