SLIKALI RUKU KRALJA PETRA I SLUČAJNO OTKRILI BOLNI SUVENIR IZ RATA: Ovo je najstariji rendgenski snimak u Srbiji (FOTO)
Na društvenim mrežama je objavljena fotografija najstarijeg rendgenskog snimka koji je nastao u Srbiji. Te 1905. godine snimljena je ruka srpskog kralja, Petra 1. Karađorđevića.

Kako se navodi u opisu fotografije, snimak je nastao 1905. godine, a na njemu se vidi da je u šaci starog kralja zaostao kuršum iz vremena Francusko-pruskog rata, u kome je naš vladar učestvovao kao pripadnik Legije stranaca.
Fotografija je u vlasništvu porodice Bumbaširević, i preuzeta je iz knjige „Petar I Kralj oslobodilac“, autora Dušana M. Babca.
U Francusko-pruskom ratu kralj Petar je učestvovao pod imenom Pjer Kara. Tokom jedne borbe je pao u zarobljeništvo Prvog bavarskog korpusa, odakle je uspeo da se izvuče i prepliva Loaru do francuskih trupa, gde se ponovo priključio borbama.
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine

Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Možda vas zanima:

SAM RADIO: Šta se krije iza rendgenskog snimka Tesline noge
Daleko ispred svog vremena.

BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
Branko Bogdanović je, u svom tekstu u Politici, pisao da se kralj mesec dana kasnije, 25. i 28. novembra 1870, borio kod Mezijera i Žuranvila. Naredne godine, 8. januara, u bici kod Vilerseksela, bio je ranjen. Prema „Biltenu Akademije Sen-Sir” od 12. januara 1912, Petar je za hrabrost pokazanu kod Vilerseksela odlikovan oficirskim krstom Legije časti.
Nakon potpisivanja primirja, Petar je iz Bordoa, 6. marta 1871, francuskom ministru vojnom Pjeru Dežanu podneo ostavku na vojnu službu.
Francusko-pruski rat je trajao od 1870. do 1871. godine, i po mnogo čemu je označio prekretnicu u istoriji ratovanja.
To je bio prvi rat u kome je železnica upotrebljena za prevoz velikog broja vojnika na front, kao i prvi sukob u kome su masovno korišćene puške sa udarnom iglom.
vikipedija/Petar A. Karađorđević, Petar Mrkonjić, čika Pera
Završio se potpunim porazom Francuske, u čijoj je prestonici Parizu nemačka vojska proglasila svoje drugo carstvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)