NAMIGUJE I PONOSITO MAŠE SVIMA Vrabac "Gočko" je simbol Vrnjačke Banje, a iza svega stoji Šarl de Gol (VIDEO)
Centralno mesto na vrnjačkom šetalištu rezervisano je za simpatičnog vrapca koji predstavalja svojevrstan simbol Vrnjačke Banje. Svoje ime, Gočko, dobio je po planini Goč koja se uzdiže iznad banjskog bisera Srbije.
Ovaj simpatični vrabac zapravo je nastao kao simbol i maskota Igara bez granica koje su u Vrnjačkoj Banji održane 1990. godine.
Ova manifestacija, nastala u Francuskoj, kao zamisao tadašnjeg predsednika Francuske Šarla de Gola, imala je za cilj da očvrsne prijateljske odnose Francuske i Nemačke i to kroz igre koje su imale rekreatvni i zabavni kratakter.
Vremenom manifestacija prevazilazi svoje prvobitne okvire i postaje globalna, a u periodu od 1978-1982. godine njen učesnik je i naša zemlja. 1990. godine Jugoslavija još jednom učestvuje na igrama, ovaj put kao domaćin, a igre se održavaju upravo u kraljici banjskog turizma, Vrnjačkoj Banji.
Pošto su igre bile zabavnog karaktera, takmičari su bili odeveni u neobične kostime i izvršavali su neobične zadatke. Shodno tome, simbol igara je bio vrabac koji je na sebi imao šajkaču i opanke, elemente tradicionalne srpske nošnje.
Postavljen da namigujući pozdravlja učesnike takmičenja, ostao je na istom mestu da od tada pozdravlja i sve one koji posete Vrnjačku Banju.
Čuvajući tradiciju Gočko ponosito stoji i maše svima koje put nanese pored njega.
Prostor ispred njega, nazvan Plato kod vrapca, centralno je mesto karnevalskog spektakla koji se svake godine održava u Vrnjačkoj Banji.
Gotovo da svako ko poseti Vrnjačku Banju kao uspomenu nosi sećanje u vidu suvenira ili fotografije sa simpatičnim vrapcom da ga seća na trenutke provedene u banji.
Ako Vas put nanese u Vrnjačku Banju, slučajno ili namerno, ne propustite da se upoznate sa uvek nasmejanim Gočkom.
Vrnjačka Banja na mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)