NAMIGUJE I PONOSITO MAŠE SVIMA Vrabac "Gočko" je simbol Vrnjačke Banje, a iza svega stoji Šarl de Gol (VIDEO)
Centralno mesto na vrnjačkom šetalištu rezervisano je za simpatičnog vrapca koji predstavalja svojevrstan simbol Vrnjačke Banje. Svoje ime, Gočko, dobio je po planini Goč koja se uzdiže iznad banjskog bisera Srbije.
Ovaj simpatični vrabac zapravo je nastao kao simbol i maskota Igara bez granica koje su u Vrnjačkoj Banji održane 1990. godine.
Ova manifestacija, nastala u Francuskoj, kao zamisao tadašnjeg predsednika Francuske Šarla de Gola, imala je za cilj da očvrsne prijateljske odnose Francuske i Nemačke i to kroz igre koje su imale rekreatvni i zabavni kratakter.
Vremenom manifestacija prevazilazi svoje prvobitne okvire i postaje globalna, a u periodu od 1978-1982. godine njen učesnik je i naša zemlja. 1990. godine Jugoslavija još jednom učestvuje na igrama, ovaj put kao domaćin, a igre se održavaju upravo u kraljici banjskog turizma, Vrnjačkoj Banji.
Pošto su igre bile zabavnog karaktera, takmičari su bili odeveni u neobične kostime i izvršavali su neobične zadatke. Shodno tome, simbol igara je bio vrabac koji je na sebi imao šajkaču i opanke, elemente tradicionalne srpske nošnje.
Postavljen da namigujući pozdravlja učesnike takmičenja, ostao je na istom mestu da od tada pozdravlja i sve one koji posete Vrnjačku Banju.
Čuvajući tradiciju Gočko ponosito stoji i maše svima koje put nanese pored njega.
Prostor ispred njega, nazvan Plato kod vrapca, centralno je mesto karnevalskog spektakla koji se svake godine održava u Vrnjačkoj Banji.
Gotovo da svako ko poseti Vrnjačku Banju kao uspomenu nosi sećanje u vidu suvenira ili fotografije sa simpatičnim vrapcom da ga seća na trenutke provedene u banji.
Ako Vas put nanese u Vrnjačku Banju, slučajno ili namerno, ne propustite da se upoznate sa uvek nasmejanim Gočkom.
Vrnjačka Banja na mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)