Dobrivoje Božić (1885-1967) Inženjer mašinstva, pronalazač i konstruktor prve savremene kočnice za šinska vozila
Zahvaljujući ovom naučniku, prvi put je konstruisan glavni deo kočnice kojim se sa lokomotive upravlja kočenjem voza. Božićeva kočnica je, prema mišljenjima stručnjaka, neprevaziđena po jednostavnosti konstrukcije, lakoći rukovanja i snazi delovanja.
Dobrivoje Božić je studirao u Nemačkoj na Visokoj tehničkoj školi u Karlsrueu i Drezdenu.
U Karlsrueu mu je predavao i Rudolf Dizel, čuveni konstruktor dizel – motora.
Po završetku studija 1911. godine Dobrivoje Božić se vraća u Srbiju da znanjem pomogne razvitku otadžbine.
Inženjerski rad započinje u srpskim državnim železnicama u železničkoj radionici Niš, gde istovremeno počinje i njegov istraživački rad u oblasti kočenja železničkih vozila. Božić je znao da je kočnica, kao uređaj železničkog vozila, od samog početka, 1770. god. (pokretanje vozila na paru, francuz Nicolas Joseph Cugnot) i pojave prve lokomotive 1813.god. (George Stivenson) komplikovan problem za razvoj šinskih vozila po osnovu povećanja brzine kretanja i nosivosti. Pre njega je samo George Westinghouse 1869. god. konstruisao kočnicu na zbijeni vazduh, sa direktnim dejstvom i unapredio je 1872. god. kao jednokomornu, automatsku kočnicu sa indirektnim dejstvom.
Božić je istraživanja prekinuo za vreme Prvog svetskog rata i nastavio posle okončanja rata radeći u Kraljevu, Beogradu i Zagrebu.
Međunarodnoj uniji železnica, svoje rešenje kočnice železničkih vozila, prijavio je preko železnice Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925. godine. Posle niza testiranja, na pruzi Zagreb – Rijeka, i otpora njegovom rešenju od strane Nemaca i Francuza, 1928. god. priznat je njegov patent sistema kočenja, kao čuvena kočnica „Božić“.
Svoje patente ustupio je industrijskom konglomeratu Škoda. Tokom tridesetih godina prošlog veka kao bogat čovek, provodio se sa suprugom Radmilom u mondenskim krugovima Evrope. U međuvremenu, porodica je uvećana za dva člana: sina Dragana i ćerku Vesnu.
Na početku Drugog svetskog rata okupaciona vlast rekvirirala mu je svu imovinu, a u vilu u Krunskoj uselio se neki nemački general, dok je Božićima ostavljeno da koriste suteren. Odmah po oslobođenju Dobrivoje je uhapšen od nove vlasti pod optužbom da je sarađivao sa okupatorom. Iz zatvora je pušten na insistiranje Sovjeta, koji su takođe iskazivali interesovanje za njegov rad i znanje. U strahu da će ponovo biti hapšen, možda i streljan, ali i nevoljan da karijeru nastavi u Sovjetskom Savezu, odlučuje se na beg na Zapad.
Preko Jadranskog mora stiže u Italiju i potom u Kanadu. Iste godine, 1947., Dobrivoju Božiću je kao okupatorskom kolaborantu nova vlast konfiskovala celokupnu imovinu. Optužba za kolaboraciju bila je samo izgovor da mu se oduzme bogatstvo stečeno pronalascima i patentima.
U izbeglištvu, Radmila je rodila drugog sina – Roberta. Odmah nakon Robertovog rođenja, Dobrivoje se od Radmile razveo i preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je živeo do 1964. godine, kad je odlučio da se vrati u Jugoslaviju.
Umro je u Beogradu tri godine posle. Sahranjen je na beogradskom Novom groblju.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj
BONUS VIDEO:
Komentari (0)