STVORIO JE OTMENI BEOGRAD Ovaj čovek je izgradio najlepša zdanja u našem glavnom gradu, a danas ne znamo ni gde mu je grob
To što je Beograd iz “turske kasabe” za kratko vreme izrastao u evropski grad i između dva svetska rata važio za jednu od lepših prestonica u ovom delu sveta, uglavnom imamo da zahvalimo ovom čoveku! Iako je mnogo od njegovog rada srušeno, zaboravljeno i izgubljeno, ipak, ono što je ostalo - dovoljno je!
Postoje ljudi koji su lepotama svojih umetničkih dela zadužili ceo srpski narod. Jedan od takvih bio je i Aleksandar Bugarski, najznačajniji arhitekta svoga vremena u Srbiji i čovek koji je projektovao neka od najlepših beogradskih zdanja.
Čitav život u par redova
Bugarski se rodio 1835. u Austrougarskoj (danas Slovačkoj) u inženjerskoj porodici. Njegov otac Jovan je porodicu doveo u Srbiju 1840. godine, ali je nakon promene dinastije morao da se preseli u Novi Sad, gde je Aleksandar najverovatnije završio osnovnu školu i gimnaziju.
Studirao je u Budimpešti, ali se 1867. vratio u Srbiju gde je, kao jedan od prvih školovanih arhitekata, radio u Ministarstvu građevina u Beogradu, gradu u kojem je i podigao najveći broj svojih građevina.
Možda vas zanima:
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
Koliko je koštala kuća u Beogradu pre 100 godina? Evolucija cena nekretnina u Srbiji
Cena kvadrata u Beogradu danas dostiže rekordne iznose, ali koliko je nekretnina vredela pre jednog veka? Od Kraljevine Jugoslavije, preko socijalističkog stanovanja, do tržišnih turbulencija 21. veka, cene nekretnina u Srbiji su prošle kroz ogromne promene. Šta se gradilo, gde se živelo i kako su se kretale cene kroz istoriju?
Možda vas zanima:
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
Koliko je koštala kuća u Beogradu pre 100 godina? Evolucija cena nekretnina u Srbiji
Cena kvadrata u Beogradu danas dostiže rekordne iznose, ali koliko je nekretnina vredela pre jednog veka? Od Kraljevine Jugoslavije, preko socijalističkog stanovanja, do tržišnih turbulencija 21. veka, cene nekretnina u Srbiji su prošle kroz ogromne promene. Šta se gradilo, gde se živelo i kako su se kretale cene kroz istoriju?
Možda vas zanima:
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
Koliko je koštala kuća u Beogradu pre 100 godina? Evolucija cena nekretnina u Srbiji
Cena kvadrata u Beogradu danas dostiže rekordne iznose, ali koliko je nekretnina vredela pre jednog veka? Od Kraljevine Jugoslavije, preko socijalističkog stanovanja, do tržišnih turbulencija 21. veka, cene nekretnina u Srbiji su prošle kroz ogromne promene. Šta se gradilo, gde se živelo i kako su se kretale cene kroz istoriju?
Zna se još i da je bio oženjen, da je imao porodicu i da je preminuo 1891. godine u Beogradu. Bio je sahranjen je na Novom groblju.
I, to je sve što se zna o životu Aleksandra Bugarskog! Do današnjih dana nije sačuvana nijedna njegova fotografija. Ne zna se šta je bilo sa njegovim potomcima. Čak ni njegov grob više ne postoji, jer je 1920. godine prekopan!
Ipak, ako o čovekovom životu najbolje govore njegova dela - onda Bugarski ima čime da se pohvali!
Čovek koji je stvorio otmeni Beograd
Može se reći da je gospodin Bugarski glavni “krivac” za neka od najlepših zdanja srpske prestonice. Među njegovim delima nalaze se zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu, Stari dvor (Skupština grada Beograda), Dom društva Crvenog krsta, zgrada bivšeg Ministarstva prosvete (danas poznatija kao Dom Vukove zadužbine)…
Stari dvor, zgradu u duhu akademizma i s dekoracijom antičkog, renesansnog i baroknog porekla Aleksandar Bugarski je uradio na osnovu zamisli i prema uputstvima kralja Milana Obrenovića. Zdanje su prvobitno krasile i dve velike kupole sa pozlaćenim krunama na vrhu, ali je ono teško oštećeno u oba svetska rata pa današnji izgled Dvora samo delimično podseća na ono što je Bugarski zamislio iako je u osnovi zadržan prvobitni raspored i izgled.
Narodno pozorište prvobitno je trebalo da se nalazi na Zelenom vencu, ali nakon što je taj projekat propao, za lokaciju je izabran današnji Trg republike. Bugarski je zgradu zamislio i projektovao kao reprezentativnu građevinu koja će opštim izgledom podsećati na čuveno milansko pozorište “La Scala-u”. Naročitu pažnju posvetio je oblikovanju fasade orijentisane prema trgu.
Zgrada je završena 1869. godine, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava, “Posmrtna slava kneza Mihaila”. Do danas je doživela nekoliko rekonstrukcija i proširena je, ali je i dalje reč o jednom od najlepših zdanja Beograda.
Današnji Dom Vukove zadužbine podigao je sudija Dimitrije Mita Golubović i prvo je bilo sedište ruskog carskog konzulata, a onda Zavod za srpsku ratnu siročad, da bi od 1879. godine u njemu bilo smešteno Ministarstvo prosvete. Zgrada na adresi Kralja Milana broj 2 rekonstruisana je nekoliko puta, ali je i danas jedna od najstarijih u tom delu Beograda. Godine 1988. dodeljena je Vukovoj zadužbini na trajno korišćenje i upravljanje.
Pored ovih najznačajnijih dela bogatom opusu Aleksandra Bugarskog nalazi se još 126 javnih i privatnih zgrada. Za neke se i danas zna, nekih građevina više nema, a neke su izmenjene do neprepoznatljivosti.
Samo u Knez Mihailovoj ulici projektovao je desetak kuća za najuglednije Srbe svog vremena. Danas ih je ostalo manje od polovine, ali tu su zdanja na Zelenom vencu 14, Brankovoj 24… Aleksandar Bugarski je ukrasio i beogradsku Sabornu crkvu.
Takođe, treba napomenuti da je Aleksandar Bugarski gradio i van Beograda. Projektovao je crkve u Loznici i Ritopeku, školu “Svetozar Marković” u Novom Sadu, Okružno načelstvo u Smederevu, kao i Verthajmove radničke kuće u Beču.
Izvor: Istorijski zabavnik
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)