MIR JAM PRODALA AUTORSKA PRAVA ZA MALO UGLJA Porodica, koja je očekivala novac od predstave, ostala u šoku kada se Ivan Veselinović pojavio sa ugovorom (VIDEO)
Romani Milice Jakovljević Mir-Jam bili su najčitaniji u Kraljevini Jugoslaviji. Kraljica melodrame bila je i vrhunski novinar, strastveno je volela, ali nikada nije završila kao njene junakinje – udata.
Njeno pravo ime bilo je Milica Jakovljević i rođena u Jagodini 22. aprila 1887. godine. Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Posle Prvog svetskog rata se preselila u Beograd, kako bi započela karijeru kao novinarka u "Novostima" kao jedna od retkih žena u poslu. Posle toga je radila i u "Nedeljnim ilustracijama", sve vreme iza pseudonima Mir Jam, koji je zadržala i kada je počela da piše romane.
U svom stanu u Molerovoj ulici na Slaviji, Milica je pisala o ljubavi, braku i životu građanske klase u Jugoslaviji. Šetala je beogradskim ulicama "zanosna u ljubičastoj pelerini, doterana i negovana, sa dugim loknama, lepa i smerna Mir Jam, patrijarhalna devojka iz dobre kuće".
Kuća u Molerovoj ulici u Beogradu, u kojoj je Milica Jakovljević živela, umrla, ali i napisala sva svoja dela, srušena je.
Možda vas zanima:
ALBANKA DONELA VELIKU SREĆU U TROŠNU SEOSKU KUĆU I UMRLA Dvoje dece su sada siročići bez stuba i oslonca a on samohrani otac
Tragedija zadesila Radomira o kom je pričala čitava Srbija
ZAUVEK ĆE NJIHOV NASMEJAN LIK ŽIVETI U NAŠIM SRCIMA Čačak još uvek žali za četvoricom prerano nastradalih mladića, Nikole, Ognjena, Luke i Ivana
Dirljiva slika na zidu Ekonomske škole
Možda vas zanima:
ALBANKA DONELA VELIKU SREĆU U TROŠNU SEOSKU KUĆU I UMRLA Dvoje dece su sada siročići bez stuba i oslonca a on samohrani otac
Tragedija zadesila Radomira o kom je pričala čitava Srbija
ZAUVEK ĆE NJIHOV NASMEJAN LIK ŽIVETI U NAŠIM SRCIMA Čačak još uvek žali za četvoricom prerano nastradalih mladića, Nikole, Ognjena, Luke i Ivana
Dirljiva slika na zidu Ekonomske škole
Možda vas zanima:
ALBANKA DONELA VELIKU SREĆU U TROŠNU SEOSKU KUĆU I UMRLA Dvoje dece su sada siročići bez stuba i oslonca a on samohrani otac
Tragedija zadesila Radomira o kom je pričala čitava Srbija
ZAUVEK ĆE NJIHOV NASMEJAN LIK ŽIVETI U NAŠIM SRCIMA Čačak još uvek žali za četvoricom prerano nastradalih mladića, Nikole, Ognjena, Luke i Ivana
Dirljiva slika na zidu Ekonomske škole
Uprkos činjenici da je pisala o ljubavi i braku, Milica se nikada nije udavala, a o njenom privatnom životu se mnogo više nagađalo nego što se zaista znalo.
Nakon što je prešla četrdesetu, po beogradskim kuloarima počela su govorkanja da njen stan posećuje tadašnji veoma poznati i jedan od najprivlačnijih glumaca Božidar Boža Nikolić. Od nje je bio stariji pet godina, udovac, a veza je rasturena nakon jedne decenije zbog, kako se pričalo, Miličinog kategoričnog odbijanja da vezu krunišu brakom.
Volela je i Vitoja, Slovenca kojem je posvetila roman "Slovenačka gora".
"Drugog dana ja i Vitoj izašli smo pre podne sami u šetnju. Vodio me u park Tivoli. Kako je to divan park, svetao, pun cveća, pokraj jednog malog jezerca. Seli smo na klupu. Pričali i zaćutali. Ptičice su cvrkutale oko nas, deca se u dolini igrala, senke drveća pokrivale nas, jezero je bilo mirno, a moja duša ustalasana. Vitoj mi se najednom nađe niže, obgrli mi ramena i poljubi mi usne", otkrila je u svojoj autobiografiji.
Mir Jam se zalagala i za ženska prava. U vreme kada je većina dama još bila neobrazovana i potlačena, ona se borila za rodnu ravnopravnost, baveći se suštinskim problemima ženskog pola. Izdvojila se tekstom "Treba li podići ženi spomenik", zalažući se da se damama prizna svako umeće.
Srpska Džejn Ostin, bila je kritikovana
Međutim, nisu svi podržavali rad ove jedinstvene žene. Mnogi su je kritikovali i osporavali, uz argumente da njen rad nije mogao da se meri sa muškim autorima tog vremena. Često su je upoređivali sa bratom, poznatim piscem Stevanom Jakovljevićem, autorom "Srpske trilogije". Njegova odiseja koja je opisala srpskog vojnika kao pravog pobednika u Velikom ratu donela mu je tutulu autora prvog srpskog bestselera.
Milica Jakovljević je autor romana "Ranjeni orao", koji se smatra najlepšom ljubavnom pričom srpske književnosti. Ekranizovan je 2009. godine i tako se opet našao u žiži javnosti. Pored toga pisala je i romane "To je bilo jedne noći na Jadranu”, "Nepobedivo srce", "Otmica muškarca", "Greh njene mame", "U slovenačkim gorama", "Samac u braku" i "Mala supruga"...
Tada se desio potpuni preokret u njenom životu.
Milica, koja je bila jedna od najpoznatijih novinarki tog vremena, tokom okupacije odbila je da dobro plaćen posao radi u Nedićevim okupacionim novinama kako ne bi okaljala svoj i obraz brata Stevana, majora kraljevske vojske u zarobljeništvu.
Posle rata za nju nije bilo posla ni penzije, dok je Stevan napredovao velikom brzinom na lestvici društvenog uspeha. Dva puta je biran za poslanika u Veću građana Jugoslavije.
vikipedija/Stevan Jakovljević, brat Mir Jam
Dotakla je zvezde, a umrla kao uboga sirotinja
Bila je odbačena, zaboravljena i sankcionisana. Status novinara je izgubila jer je prošlo više od devet meseci bez angažmana, a niko nije uzimao u obzir razloge. Odbijena je i za penziju, a da bi preživela, sva autorska prava svojih književnih dela prenela je na beogradskog knjižara Ivana Veselinovića.
To je obelodanjeno tačno 20 godina nakon njene smrti, kada je 1972. godine Atelje 212 u svoj repertoar uvrstio predstavu "Ranjeni orao". Porodica, koja je očekivala materijalnu dobit zbog izvođenja njenog dela, ostala je u šoku kada se Ivan Veselinović pojavio sa ugovorom na čijoj poleđini je pisla poruka da joj je on "omugućio da priušti nešto uglja kako se ne bi smrzla", te da zato na njega prenosi sva prava.
Umrla je 22. decembra 1952. godine od zapaljenja pluća, a vest o njenoj smrti nisu objavile nijedne novine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(1)
Ko svoju buducnost gradi na tuđoj muci ili nesreci,nece se lakog hleba najesti.Bog ce mu svaku suzu na nos isterati.Pohlepa i zlo su nasi grobari a ne pokretaci.