PREMINUO JE NA DASKAMA KOJE ŽIVOT ZNAČE Na današnji dan, 3. maja 1961. godine, u Beogradu je rođen Milorad Mandić Manda (VIDEO)
Milorad Mandić Manda (Beograd, 3. maj 1961 — Beograd, 15. jun 2016) bio je srpski i jugoslovenski pozorišni, televizijski, filmski glumac i TV voditelj.
U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. 6 godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dečjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji. Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za decu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dečjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na Pink.
Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“. Od televizijskih uloga, ističe se uloga Milašina u seriji "Selo gori, a baba se češlja" Radoša Bajića.
Bio je voditelj dečije emisije "Tajni agent Izi" na Pink od septembra 2002. do juna 2003, zato što je ta dečija emisija prešla na BK televiziji od juna 2003. do septembra 2004. Bio je voditelj kviza „Uzmi ili ostavi“, koji se prikazivao na televiziji B92. Vodio je i kviz „Ja volim Srbiju“, koji se prikazivao na Prvoj srpskoj televiziji i kviz „Kolo sreće“ na Hepiju sa Sorajom Vučelić.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Preminuo je na sceni tokom pretpremijere predstave „Petar Pan“ u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić”, 15. juna 2016. godine od posledica srčanog udara.[1] Sahranjen je 18. juna 2016. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju uz tonove svoje omiljene pesme "Nesanica" i prisustvo velikog broja kolega. Sahranjen je pored svojih glumačkih kolega Velimira Bate Živojinovića i Dragana Nikolića.
Izvor: vikipedija
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)