PREMINUO JE NA DASKAMA KOJE ŽIVOT ZNAČE Na današnji dan, 3. maja 1961. godine, u Beogradu je rođen Milorad Mandić Manda (VIDEO)
Milorad Mandić Manda (Beograd, 3. maj 1961 — Beograd, 15. jun 2016) bio je srpski i jugoslovenski pozorišni, televizijski, filmski glumac i TV voditelj.
U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. 6 godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dečjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji. Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za decu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dečjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na Pink.
Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“. Od televizijskih uloga, ističe se uloga Milašina u seriji "Selo gori, a baba se češlja" Radoša Bajića.
Bio je voditelj dečije emisije "Tajni agent Izi" na Pink od septembra 2002. do juna 2003, zato što je ta dečija emisija prešla na BK televiziji od juna 2003. do septembra 2004. Bio je voditelj kviza „Uzmi ili ostavi“, koji se prikazivao na televiziji B92. Vodio je i kviz „Ja volim Srbiju“, koji se prikazivao na Prvoj srpskoj televiziji i kviz „Kolo sreće“ na Hepiju sa Sorajom Vučelić.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Preminuo je na sceni tokom pretpremijere predstave „Petar Pan“ u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić”, 15. juna 2016. godine od posledica srčanog udara.[1] Sahranjen je 18. juna 2016. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju uz tonove svoje omiljene pesme "Nesanica" i prisustvo velikog broja kolega. Sahranjen je pored svojih glumačkih kolega Velimira Bate Živojinovića i Dragana Nikolića.
Izvor: vikipedija
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)