VELIKA GODIŠNJICA KULTURE U NIŠU 135. rođendan Narodnog pozorišta na Sinđelićevom trgu
Istorija tvrdi da je Niš imao pozorište još u četvrtom veku. Temelji ovog pozorišta još nisu pronađeni, ali se otprilike zna gde su bili..
Prvi poznati pozorišni događaj zabeležen je 1883. godine na plakatu, za jednu od predstava putujuće družine, koja je izvedena prigodno, povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović.
To učestalo gostovanje pozorišnih putujućih trupa koje su nailazile na zadovoljavajući odziv publike, nagnalo je ljubitelje pozorišne umetnosti na osnovanje stalnog pozorišta u Nišu. Oslobođenjem Niša od Turaka i njegovim kulturnim peobražajem odluka je donesena. Spajanjem pozorišnih družina D. Jovanovića i M. Dimića, početkom 1887. godine, osnovano je niško pozorište „Sinđelić“.
Prva predstava bila je „Srpski ajduci“, J. Sterije Popovića, 11. marta 1887. godine u gostionici „Knez Mihajlo“. Inicijatori osnivanja pozorišta „Sinđelić“ bili su: Stevan Sremac – niški profesor, Milorad Petrović – učitelj, Stevan Nikšić – Lala, Henrih Liler i Špira Kalik. Prvi upravnik bio je Mihajlo Dimić. Igrani su komadi: „Ukroćena goropad“, „Mizantrop“, „Dva cvancika“, „Podvala“.
Predstave se do 1921. izvode u Ruskom caru. Zbog finansijskih problema pozorište prestaje sa radom 1929. Članovi ansambla od 1930. Nastupaju u okviru „Pozorišta Moravske Banovine“. U zgradi zanatskog doma bilo je 400 sedišta.
Godine 1931. godine pozorište je otvorilo sezonu u Nišu, izvođenjem komada „Smrt majke Jugovića“. Sedam godina pozorište je radilo u Zanatskom domu.
Repertoar je i pored klasičnih dela, ostao otvoren i za dela modernih i avangardnih autora, kako stranih tako i domaćih. Nova orijentaciija pozorišta rezultovala je neobičnim predstavama koje su tri puta učestvovale u zvaničnoj konkurenciji na prestižnom festivalu Male i eksperimentalne scene u Sarajevu (MESS), pet puta u zvaničnoj konkurenciji na Sterijinom pozorju i jednom na BITEF-u.
Februara 2008. godine pozorište je primilo Statuetu Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)