Polazak po badnjak i tradicija u šumi

Na portali pravoslavno.rs navodi se da se još u zoru, dok magla skriva obrise šuma, domaćini sa sinovima ili unucima kreću u potragu za badnjakom. U nekim krajevima pucanjem iz pušaka i prangija najavljuje se početak ovog obreda. Biraju se mladi hrastovi ili cerovi, a u nekim krajevima i jelke ili borovi. Drvo treba da bude dovoljno pravo i čvrsto da domaćin može da ga prenese na ramenu.

Pre nego što sekira preseče drvo, domaćin se tri puta prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i praznik koji dolazi, i tek tada počinje seča. Badnjak se seče sa tri snažna udarca; ako sekira ne preseče drvo u potpunosti, preostali deo se lomi rukom. Taj lomljeni vrh, zvan brada, obavezno ostaje na badnjaku.

Iver od badnjaka pažljivo se stavlja među karlice, veruje se, da bi kajmak sutradan bio bogat i debeo. Kada se badnjak donese kući, uspravlja se pored ulaznih vrata, gde će stajati do večeri, spreman da unese svetlost i toplinu u dom.

Badnjak i božićna trpeza

Dok muškarci donose badnjak, žene pripremaju trpezu — mese božićne kolače, torte i uređuju sto za sutrašnji praznik. U večernjim satima badnjak se preseca, stavlja sa slamom i pečenicom u kuću i na taj način započinje porodično slavlje.

Tropar Badnjeg dana

U ovom danu, crkve i domovi odjekuju troparom četvrtog glasa:

“Napisano je davno da će djeva Marija sa starcem Josifom, koji je od semena Davidova, doneti u Vitlejem u utrobi besemeno začetog Hrista. Nastade vreme rođenja, ali ne beše nijednog mesta za to: No kao krasna palata, pećina se carici pokazuje. Gospod Hristos se rađa, da vaskrsne pali lik ljudski.”

Badnji dan je trenutak kada porodice ponovo oživljavaju tradiciju, kada se kroz običaje i simboliku badnjaka osvećuje dom i priprema za Božić — praznik koji spaja veru, porodicu i radost zajedništva.