Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Peršun se danas vezuje za kuhinju, čorbu i supu. Ali u narodnoj tradiciji – posebno u Šumadiji, Levaču i delovima Zapadne Srbije – njegov koren je imao i tihu, ljubavnu ulogu. Starije žene su mladim devojkama, pred Đurđevdan, govorile da izvade prvi tanak, beo koren peršuna, uvežu ga u lanenu maramicu i nosi ga do punog meseca, u tišini. Ako niko za njega ne zna, a misao ide za jednim čovekom – on će ostati blizu.
Zašto baš peršun
Verovalo se da je koren peršuna nežan, ali uporan.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Možda vas zanima:
Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Kako se koren nosi – i šta se ne sme
Koren se vadio u ranu zoru, najbolje 1. ili 2. maja.
Nije se prao. Samo obrisao od zemlje i uvio u čist, bel platneni rub.
Torbica se nosila uz telo, najbliže srcu ili u nedrima.
Nikome se ne govori šta je u njoj.
Ako neko pita – ćuti se.
Ako neko pogleda u torbicu – običaj se prekida, a koren se zakopava uz voćku.
Verovalo se da ako se koren zadrži do punog meseca, a ljubav opstane – ona ostaje.
Ako ljubav nestane, i koren se suši ili truli – „nije bio za tebe.“
Običaj koji se prenosio tiho, sa žene na ženu
Ovaj običaj nije bio deo javnih praznika, već intimna praksa među ženama.
Majka bi ćerki dala znak. Baba bi rekla kad da vadi.
I niko o tome ne bi govorio pred muškarcima.
U nekim mestima, običaj se vezao i za petak uoči Spasovdana, dan kada se, verovalo se, ljubav odlučuje gde će ostati.
Danas – običaj u tragovima
Malo ko zna za ovaj običaj.
Ali i dalje, kad starija žena vidi da devojka nosi malu torbicu u proleće, znaće da možda u njoj nije šminka – nego tihi znak nade.
Jer naši stari su znali:
ne veže ljubav reč, ni prsten, već misao koja zna da ćuti – i koren koji zna da ostane.
Ulogom Đine u seriji "Srećni ljudi" očarala je Balkan, a onda se na vrhuncu slave povukla iz javnosti: Doživela je veliku tragediju koju nikad nije prebolela
Đina iz serije "Srećni ljudi" vratila se u javnost nakon duge pauze.
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Zašto se zdravac bere na Đurđevdansku rosu i čuva do Mitrovdana
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Komentari(0)