Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Peršun se danas vezuje za kuhinju, čorbu i supu. Ali u narodnoj tradiciji – posebno u Šumadiji, Levaču i delovima Zapadne Srbije – njegov koren je imao i tihu, ljubavnu ulogu. Starije žene su mladim devojkama, pred Đurđevdan, govorile da izvade prvi tanak, beo koren peršuna, uvežu ga u lanenu maramicu i nosi ga do punog meseca, u tišini. Ako niko za njega ne zna, a misao ide za jednim čovekom – on će ostati blizu.
Zašto baš peršun
Verovalo se da je koren peršuna nežan, ali uporan.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Kako se koren nosi – i šta se ne sme
Koren se vadio u ranu zoru, najbolje 1. ili 2. maja.
Nije se prao. Samo obrisao od zemlje i uvio u čist, bel platneni rub.
Torbica se nosila uz telo, najbliže srcu ili u nedrima.
Nikome se ne govori šta je u njoj.
Ako neko pita – ćuti se.
Ako neko pogleda u torbicu – običaj se prekida, a koren se zakopava uz voćku.
Verovalo se da ako se koren zadrži do punog meseca, a ljubav opstane – ona ostaje.
Ako ljubav nestane, i koren se suši ili truli – „nije bio za tebe.“
Običaj koji se prenosio tiho, sa žene na ženu
Ovaj običaj nije bio deo javnih praznika, već intimna praksa među ženama.
Majka bi ćerki dala znak. Baba bi rekla kad da vadi.
I niko o tome ne bi govorio pred muškarcima.
U nekim mestima, običaj se vezao i za petak uoči Spasovdana, dan kada se, verovalo se, ljubav odlučuje gde će ostati.
Danas – običaj u tragovima
Malo ko zna za ovaj običaj.
Ali i dalje, kad starija žena vidi da devojka nosi malu torbicu u proleće, znaće da možda u njoj nije šminka – nego tihi znak nade.
Jer naši stari su znali:
ne veže ljubav reč, ni prsten, već misao koja zna da ćuti – i koren koji zna da ostane.
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Komentari(0)