Seoska narodna verovanja: Naši stari su verovali da ovaj znak ukazuje na veliku nesreću i da ga ne treba ignorisati
Srpski narod poznat je po mnogobrojnim običajima i verovanjima, a i danas se sprovode. Mnoga verovanja uglavnom se poštuju u seoskim sredinama, a naročito ih se pridržavaju stariji meštani.
Kad tuđa mačka ili pas priđu kući, u vaše dvorište, donose sreću.
Ako svraka kreči, očekujte goste.
Kada mačka voli da sedi u krilu bolesnika i trči ka njemu, smeši mu se ozdravljenje.
Lastavičje gnezdo na krovu kuće donosi sreću.
Ako se čoveku noću prikaže nakaza, nestaće čim pevci zapevaju.
Ne valja ubiti zmiju ispred kuće, doneće nesreću.
Kada se prvi put s proleća vidi žaba, tada se kaže: Koliko u žabe zuba, toliko u meni buva!
Ako se mačka umiva i liže, očekujte goste.
Ako psi zavijaju, dolazi nesreća.
Loš znak je ako se sova noću javlja u blizini kuće.
Kada se pomuze krava, treba umočiti prst u mleko i pomazati po kravi, radi uroka.
Ako se pronađe konjska potkovica sela ili parče, to obećava srećan i produktivan dan.
Kome zmija, mačka, jež, lisica ili zec pređu put, osobu će snaći nesreća.
Ako belog konja sretnete na putu, očekuju vas nepredviđeni izdaci.
Ako na putu sretnete psa, dan će vam biti uspešan.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)