Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima
Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.
U tišim selima Pomoravlja, gde se reke granaju kao sudbine, žene su znale da rastanak ne sme biti bez značenja. Kada bi neko iz porodice krenuo na dalek put – u vojsku, u inostranstvo ili „u nepoznato“ – majka, sestra ili žena bi mu iza leđa vezivala maramicu, u koju su stavljali zemlju sa kućnog praga, komadić hleba i grančicu zdravca. Ta maramica nije išla sa njim – ostajala je kod kuće, skrivena, da čuva ono što se ne vidi, a bez čega se ne vraća: dušu.
Kad se krene – nije samo telo to koje ide
Odlazak iz kuće u narodu se nekada doživljavao kao rizik za dušu – naročito ako se ide daleko, u nepoznato. Verovalo se da se čovek može „izgubiti“, ne samo fizički, već unutra – duhovno, mentalno, emocionalno.
Možda vas zanima:
Šta se dešava sa DUŠOM u 40 dana POSLE SMRTI: Sveštenik ističe zašto je treći dan posebno važan
Kako vera tumači kliničku smrt
SVETI JOVAN JE TVRDIO DA SE OVO DEŠAVA S DUŠOM 40 DANA POSLE SMRTI: Prva 2 obilazi voljene, 3. se događa VELIKA PROMENA
Da li ste se nekada zapitali šta se dešava sa dušom nakon smrti, odnosno, šta o tome ima da kaže pravoslavna teologija? Evo pravog odgovora!
Možda vas zanima:
Šta se dešava sa DUŠOM u 40 dana POSLE SMRTI: Sveštenik ističe zašto je treći dan posebno važan
Kako vera tumači kliničku smrt
SVETI JOVAN JE TVRDIO DA SE OVO DEŠAVA S DUŠOM 40 DANA POSLE SMRTI: Prva 2 obilazi voljene, 3. se događa VELIKA PROMENA
Da li ste se nekada zapitali šta se dešava sa dušom nakon smrti, odnosno, šta o tome ima da kaže pravoslavna teologija? Evo pravog odgovora!
Možda vas zanima:
Šta se dešava sa DUŠOM u 40 dana POSLE SMRTI: Sveštenik ističe zašto je treći dan posebno važan
Kako vera tumači kliničku smrt
SVETI JOVAN JE TVRDIO DA SE OVO DEŠAVA S DUŠOM 40 DANA POSLE SMRTI: Prva 2 obilazi voljene, 3. se događa VELIKA PROMENA
Da li ste se nekada zapitali šta se dešava sa dušom nakon smrti, odnosno, šta o tome ima da kaže pravoslavna teologija? Evo pravog odgovora!
Zato su žene razvile ritual koji ne traži mnogo reči, ali ima veliku simboliku.
Šta se stavljalo u maramicu – i zašto?
- Malo zemlje sa kućnog praga – da se osoba „uvek vraća tamo gde je zakoračila prvi put“
- Komadić hleba (obično domaćeg, ponekad posnog) – da „ne ogladni duša“, da se ne zaboravi toplina doma
- Zdravac – sveta biljka, simbol zdravlja, zaštite i svetlosti
Sve se to stavljalo u čistu, belu maramicu – često onu koju je osoba nekada nosila kao dete, ili maramicu od pokojne bake.
Maramica se vezivala čvorom – uvek sa tri zavoja – i stavljala se ispod jastuka, u sanduk, ili u ikonu. Niko nije smeo da je dira dok se voljena osoba ne vrati.
Ko je to radio – i kako?
Ovaj čin su najčešće obavljale majke, ali ako one više nisu bile žive, ritual je preuzimala najstarija žena u kući – sestra, tetka, snaja. Radilo se u tišini, bez prisustva onoga ko odlazi. Nije se objašnjavalo – bilo je “za dušu, ne za znanje”.
Postojalo je i verovanje:
“Ako ne vežeš dušu, ona će lutati i neće prepoznati put nazad.”
Kad se osoba vrati – šta se dešava sa maramicom?
Maramica se otvarala tiho, bez svečanosti. Zemlja bi se posipala ispod kućnog praga, hleb davao pticama, a zdravac spaljivao. Maramica se prala i čuvala – „za sledeću brigu“.
Ako se osoba nikada ne vrati, maramica se ne otvara, već se čuva zauvek, kao duhovna veza sa onim ko je “telo dao daljini, ali dušu ostavio kući”.
Gde se običaj još pamti?
U selima između Ćuprije, Jagodine i Paraćina, kao i uz reku Moravu, starije žene se još sećaju ovog rituala. Neke su ga i dalje praktikovala krajem 20. veka, kada su sinovi odlazili na rad u Nemačku ili Švajcarsku.
Danas se običaj retko vidi, ali tragovi su ostali u pričama, u sanducima i među ličnim stvarima u starim ormarima.
Tiha snaga ženskih ruku
Ritual “zaveži dušu u maramicu” nije bio praznoverje. Bio je emocionalna pismenost generacija žena koje nisu imale psihologe, ni terapiju – ali su imale veru, intuiciju i molitvu. To je bio način da se izrazi ljubav, briga i veza – bez drame, ali s dubinom.
U vremenu kada se rastanci dešavaju preko aerodroma i poruka, možda bi i nama dobro došlo da nešto zavežemo – ne da sputamo, već da sačuvamo ono najvažnije.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)