Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima

Kiza R

21:00

Kultura 0

Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.

maramica
Shutterstock

U tišim selima Pomoravlja, gde se reke granaju kao sudbine, žene su znale da rastanak ne sme biti bez značenja. Kada bi neko iz porodice krenuo na dalek put – u vojsku, u inostranstvo ili „u nepoznato“ – majka, sestra ili žena bi mu iza leđa vezivala maramicu, u koju su stavljali zemlju sa kućnog praga, komadić hleba i grančicu zdravca. Ta maramica nije išla sa njim – ostajala je kod kuće, skrivena, da čuva ono što se ne vidi, a bez čega se ne vraća: dušu.

Kad se krene – nije samo telo to koje ide

Odlazak iz kuće u narodu se nekada doživljavao kao rizik za dušu – naročito ako se ide daleko, u nepoznato. Verovalo se da se čovek može „izgubiti“, ne samo fizički, već unutra – duhovno, mentalno, emocionalno.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Zato su žene razvile ritual koji ne traži mnogo reči, ali ima veliku simboliku.

Šta se stavljalo u maramicu – i zašto?

  • Malo zemlje sa kućnog praga – da se osoba „uvek vraća tamo gde je zakoračila prvi put“
  • Komadić hleba (obično domaćeg, ponekad posnog) – da „ne ogladni duša“, da se ne zaboravi toplina doma
  • Zdravac – sveta biljka, simbol zdravlja, zaštite i svetlosti

Sve se to stavljalo u čistu, belu maramicu – često onu koju je osoba nekada nosila kao dete, ili maramicu od pokojne bake.

Maramica se vezivala čvorom – uvek sa tri zavoja – i stavljala se ispod jastuka, u sanduk, ili u ikonu. Niko nije smeo da je dira dok se voljena osoba ne vrati.

Ko je to radio – i kako?

Ovaj čin su najčešće obavljale majke, ali ako one više nisu bile žive, ritual je preuzimala najstarija žena u kući – sestra, tetka, snaja. Radilo se u tišini, bez prisustva onoga ko odlazi. Nije se objašnjavalo – bilo je “za dušu, ne za znanje”.

Postojalo je i verovanje:

“Ako ne vežeš dušu, ona će lutati i neće prepoznati put nazad.”

Kad se osoba vrati – šta se dešava sa maramicom?

Maramica se otvarala tiho, bez svečanosti. Zemlja bi se posipala ispod kućnog praga, hleb davao pticama, a zdravac spaljivao. Maramica se prala i čuvala – „za sledeću brigu“.

Ako se osoba nikada ne vrati, maramica se ne otvara, već se čuva zauvek, kao duhovna veza sa onim ko je “telo dao daljini, ali dušu ostavio kući”.

Gde se običaj još pamti?

U selima između Ćuprije, Jagodine i Paraćina, kao i uz reku Moravu, starije žene se još sećaju ovog rituala. Neke su ga i dalje praktikovala krajem 20. veka, kada su sinovi odlazili na rad u Nemačku ili Švajcarsku.

Danas se običaj retko vidi, ali tragovi su ostali u pričama, u sanducima i među ličnim stvarima u starim ormarima.

Tiha snaga ženskih ruku

Ritual “zaveži dušu u maramicu” nije bio praznoverje. Bio je emocionalna pismenost generacija žena koje nisu imale psihologe, ni terapiju – ali su imale veru, intuiciju i molitvu. To je bio način da se izrazi ljubav, briga i veza – bez drame, ali s dubinom.

U vremenu kada se rastanci dešavaju preko aerodroma i poruka, možda bi i nama dobro došlo da nešto zavežemo – ne da sputamo, već da sačuvamo ono najvažnije.

POVEZANE VESTI
patrijarh pavle

Jedna rečenica patrijarha Pavla promenila je život mnogima

Kultura

19:00

3 jun, 2025

Prošlo je 16 godina otkako se upokojio patrijarh Pavle, ali njegove reči i dalje osvetljavaju put mnogima. U vremenu kada su istinske vrednosti potisnute površnim moralom i prekomernom potrošnjom, ljudi sve češće traže smisao u njegovim besedama.

Tagovi:
maramica duša

Komentari(0)

Loading