NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka, a neki će reći i da je najznačajnija osoba ikad jer se srpskom seljaku koji je do tada bio nepismen i zavisio od učenih sveštenika, pružio mogućnost da se opismeni i bude samostalan. Srbi su prestali da se potpisuju kružićima i krstovima.
Ovo su neke od poslovica koje je Vuk sakupio tokom godina.
Ako je kratak dan, duga je godina. (Ono što ne možeš da završiš danas, završićeš drugi put.)
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Vratila se iz Amerike u Srbiju i čitavom svetu objasnila neke stvari: Maja iz Čačka ilustruje naše narodne poslovice, stranci su oduševljeni
Samo u Srbiji možete čuti da je neko pustio mozak na ispašu, da tele blene u šarena vrata i da se stolica mora zagrejati. Značenje ovih narodnih bisera razumeju samo ljudi sa ovog podneblja, ali Maja Stojanović iz Čačka svoj dar za umetnost i crtanje usmerila je upravo na ove neobične poslovice, pa ja za njih sada čuo ceo svet.
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Vratila se iz Amerike u Srbiju i čitavom svetu objasnila neke stvari: Maja iz Čačka ilustruje naše narodne poslovice, stranci su oduševljeni
Samo u Srbiji možete čuti da je neko pustio mozak na ispašu, da tele blene u šarena vrata i da se stolica mora zagrejati. Značenje ovih narodnih bisera razumeju samo ljudi sa ovog podneblja, ali Maja Stojanović iz Čačka svoj dar za umetnost i crtanje usmerila je upravo na ove neobične poslovice, pa ja za njih sada čuo ceo svet.
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Vratila se iz Amerike u Srbiju i čitavom svetu objasnila neke stvari: Maja iz Čačka ilustruje naše narodne poslovice, stranci su oduševljeni
Samo u Srbiji možete čuti da je neko pustio mozak na ispašu, da tele blene u šarena vrata i da se stolica mora zagrejati. Značenje ovih narodnih bisera razumeju samo ljudi sa ovog podneblja, ali Maja Stojanović iz Čačka svoj dar za umetnost i crtanje usmerila je upravo na ove neobične poslovice, pa ja za njih sada čuo ceo svet.
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Više je dana nego kobasica. (Treba biti štedljiv i obazriv prilikom trošenja, ne treba sve pojesti za hedan dan.)
Dobra riječ ne košta mnogo. (Kad god si u prilici uputi nekome lepu reč, jer ona ne košta mnogo, pa čak i da ne pomogne, nećeš ostati oštećen) Ako hoćeš da znaš kakav je neko, daj mu stap u ruke (Čovek se najbolje i navernije prikazuje u radu i vlasti.)
Eto polja a eto i konja. (Najčešće se kaže kada neko želi da se takmiči sa nekim.)
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. (Ako je muž dobar ženi, ona će biti zadovoljna i vesela, a ako je žena mužu dobra, on će uvek imati lepu i čistu košulju.)
Ispeci, pa reci. (Razmisli prvo šta ćeš reći, pa tek onda kaži.)
Jačega kapom, a nejačega šakom. (Pred jačim treba skinuti kapu, a sa nekim ko nije jači, možeš se i braniti.)
Pošto kupio po to i prodao. (Kako sam čuo tako ti i kažem.)
Račvast kolac u zemlju ne ide. (Tamo gde ima nesloge, nema napretka.)
Svaka zemlja po jednog junaka hrani. (Junak se nađe uvek kad zatreba.)
Terao lisicu, išćerao kurjaka. (Kad ko gledajući da se izbavi manjega zla udari na veće.)
Hrani pseto da te ujede. (Kad ko kome učini dobro, pa mu se vrati zlom.)
U laži su kratke noge. (Brzo će se uhvatiti u laži neko ko voli da laže.)
MITOVI O JAVORU: Zašto se u srpskoj tradiciji ovo drvo smatralo svetim?
Javor je jedno od drveća kojem su u srpskoj tradiciji i mitologiji pripisivana posebna, gotovo sveta svojstva. Kroz vekove, ovo drvo bilo je povezano sa brojnim običajima, ritualima i verovanjima, zauzimajući važno mesto u narodnoj kulturi i predanjima.
VRBA U SRPSKIM OBIČAJIMA: Zašto je ovo drvo imalo posebno mesto u narodnim verovanjima?
Vrba je jedno od drveća koje je u srpskoj tradiciji zauzimalo posebno, gotovo mistično mesto. Kroz istoriju, narodna verovanja i običaji duboko su se povezivali sa ovim drvetom, pripisujući mu moći isceljenja, zaštite i simboliku novog života.
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
PEČURKA KOJA „GOVORI“: Tajanstvena simbolika vrganja u srpskim verovanjima
U starim srpskim predanjima, vrganj nije bio obična pečurka. Smatralo se da ova pečurka ima posebnu sposobnost da „govori“ i otkriva tajne prirode onima koji je pronađu na specifičan način. Danas gotovo niko ne zna zašto su naši preci vrganj smatrali toliko važnim, ali narodne legende i dalje prenose ovu neobičnu simboliku.
Komentari(0)