NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka, a neki će reći i da je najznačajnija osoba ikad jer se srpskom seljaku koji je do tada bio nepismen i zavisio od učenih sveštenika, pružio mogućnost da se opismeni i bude samostalan. Srbi su prestali da se potpisuju kružićima i krstovima.
Ovo su neke od poslovica koje je Vuk sakupio tokom godina.
Ako je kratak dan, duga je godina. (Ono što ne možeš da završiš danas, završićeš drugi put.)
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Zašto Vukova žena nije htela da živi u Srbiji
Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Zašto Vukova žena nije htela da živi u Srbiji
Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Zašto Vukova žena nije htela da živi u Srbiji
Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Više je dana nego kobasica. (Treba biti štedljiv i obazriv prilikom trošenja, ne treba sve pojesti za hedan dan.)
Dobra riječ ne košta mnogo. (Kad god si u prilici uputi nekome lepu reč, jer ona ne košta mnogo, pa čak i da ne pomogne, nećeš ostati oštećen) Ako hoćeš da znaš kakav je neko, daj mu stap u ruke (Čovek se najbolje i navernije prikazuje u radu i vlasti.)
Eto polja a eto i konja. (Najčešće se kaže kada neko želi da se takmiči sa nekim.)
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. (Ako je muž dobar ženi, ona će biti zadovoljna i vesela, a ako je žena mužu dobra, on će uvek imati lepu i čistu košulju.)
Ispeci, pa reci. (Razmisli prvo šta ćeš reći, pa tek onda kaži.)
Jačega kapom, a nejačega šakom. (Pred jačim treba skinuti kapu, a sa nekim ko nije jači, možeš se i braniti.)
Pošto kupio po to i prodao. (Kako sam čuo tako ti i kažem.)
Račvast kolac u zemlju ne ide. (Tamo gde ima nesloge, nema napretka.)
Svaka zemlja po jednog junaka hrani. (Junak se nađe uvek kad zatreba.)
Terao lisicu, išćerao kurjaka. (Kad ko gledajući da se izbavi manjega zla udari na veće.)
Hrani pseto da te ujede. (Kad ko kome učini dobro, pa mu se vrati zlom.)
U laži su kratke noge. (Brzo će se uhvatiti u laži neko ko voli da laže.)
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)