Prelo nije samo starinski običaj – to je duh zajedništva, pesme i rada koji je spajao sela, porodice i srca.
U vreme kada nije bilo televizora, interneta i mobilnih telefona, srpska sela su imala svoju magiju – zvala se prelo. Večernja okupljanja uz vatru, pesmu i vreteno bila su više od razonode – bila su škola života, druženja i ljubavi. Danas, kada nam fali bliskosti, prelo bi moglo da nas podseti na vrednosti koje ne blede.
Šta je prelo i zašto je bilo toliko važno?
Prelo je starinski običaj okupljanja, najčešće tokom dugih zimskih večeri, kada bi se u jednoj kući okupile devojke, žene, momci i stariji, svako sa svojom ulogom. Devojke su prele vunu, tkale ili vezle, a muškarci bi dolazili da pomognu... i da se zagledaju. Pričale su se priče, pevale narodne pesme, ponekad se zaigralo, a ponegde i zasviralo.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
To je bila prilika da se mladi upoznaju, zaljube i zaprose, ali i da se stariji povežu, razmene novosti i čuvaju kolektivno pamćenje sela.
Zimske večeri ispunjene pesmom i smehom
Prela su se održavala od Mitrovdana do Đurđevdana, kada se posao na njivi završavao, a ljudi su imali više vremena za druženje. U jednoj kući bi se skupljalo i po dvadesetak ljudi – domaćin bi naložio vatru, skuvao kukuruz ili krompir, a neko bi poneo rakiju. Pesma je bila obavezna, često u više glasova, uz tradicionalne motive ljubavi, tuge, sela i prirode.
Jedan od najlepših običaja bio je “zagonetanje”, kada bi se kroz pesmu ili zagonetku izražavale skrivene poruke simpatijama. Tako su reči bile nežne, duhovite i dvosmislene – prava narodna poezija u živoj formi.
Prelo kao prostor ženskog stvaralaštva
Iako se često vezuje za romantične susrete, prelo je i prostor gde su žene pokazivale svoju veštinu, umeće i kreativnost. Dobar vez, tanano predenje i bogato tkanje nisu bili samo praktični već i umetnički izrazi. Šta je devojka umela da napravi – govorilo je o njoj više nego bilo koja reč.
Upravo tu se prenosila i ženska solidarnost – starije su učile mlađe, pričale se priče o vilama, babama, nevestama, trudovima i žrtvama, sve ono što nije moglo da se kaže u javnosti, govorilo se na prelu.
Kako danas oživeti duh prela?
U mnogim mestima u Srbiji običaj prela se oživljava kroz kulturne manifestacije, poput “Etno večeri” ili “Prelo kod domaćina”, gde se ljudi ponovo okupljaju da pevaju, vezu, pletu i pričaju. Ovo nije samo turistička atrakcija, već način da se ožive zaboravljene vrednosti – sporost, pažnja, bliskost.
Zamislite jedno veče bez telefona, sa šoljom kuvanog vina, uz tihu pesmu i razgovor – možda je prelo upravo ono što nam danas nedostaje.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
"Dobro je pio, mrzeo je Tita i Čkalju" Udovica Pavla Vuisića otkrila njegovo pravo lice: Pretukao Miju Aleksića zbog nje, pa zajedno glumili
Otkrivamo nepoznate priče iz života Pavla Vuisića – od velike ljubavi sa Mirjanom, sukoba sa kolegama, do susreta sa Titom i netrpeljivosti prema Čkalji.
Komentari(0)