Prelo nije samo starinski običaj – to je duh zajedništva, pesme i rada koji je spajao sela, porodice i srca.
U vreme kada nije bilo televizora, interneta i mobilnih telefona, srpska sela su imala svoju magiju – zvala se prelo. Večernja okupljanja uz vatru, pesmu i vreteno bila su više od razonode – bila su škola života, druženja i ljubavi. Danas, kada nam fali bliskosti, prelo bi moglo da nas podseti na vrednosti koje ne blede.
Šta je prelo i zašto je bilo toliko važno?
Prelo je starinski običaj okupljanja, najčešće tokom dugih zimskih večeri, kada bi se u jednoj kući okupile devojke, žene, momci i stariji, svako sa svojom ulogom. Devojke su prele vunu, tkale ili vezle, a muškarci bi dolazili da pomognu... i da se zagledaju. Pričale su se priče, pevale narodne pesme, ponekad se zaigralo, a ponegde i zasviralo.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Znate li zašto prosipamo vodu za nekim?
Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Znate li zašto prosipamo vodu za nekim?
Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Znate li zašto prosipamo vodu za nekim?
Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
To je bila prilika da se mladi upoznaju, zaljube i zaprose, ali i da se stariji povežu, razmene novosti i čuvaju kolektivno pamćenje sela.
Zimske večeri ispunjene pesmom i smehom
Prela su se održavala od Mitrovdana do Đurđevdana, kada se posao na njivi završavao, a ljudi su imali više vremena za druženje. U jednoj kući bi se skupljalo i po dvadesetak ljudi – domaćin bi naložio vatru, skuvao kukuruz ili krompir, a neko bi poneo rakiju. Pesma je bila obavezna, često u više glasova, uz tradicionalne motive ljubavi, tuge, sela i prirode.
Jedan od najlepših običaja bio je “zagonetanje”, kada bi se kroz pesmu ili zagonetku izražavale skrivene poruke simpatijama. Tako su reči bile nežne, duhovite i dvosmislene – prava narodna poezija u živoj formi.
Prelo kao prostor ženskog stvaralaštva
Iako se često vezuje za romantične susrete, prelo je i prostor gde su žene pokazivale svoju veštinu, umeće i kreativnost. Dobar vez, tanano predenje i bogato tkanje nisu bili samo praktični već i umetnički izrazi. Šta je devojka umela da napravi – govorilo je o njoj više nego bilo koja reč.
Upravo tu se prenosila i ženska solidarnost – starije su učile mlađe, pričale se priče o vilama, babama, nevestama, trudovima i žrtvama, sve ono što nije moglo da se kaže u javnosti, govorilo se na prelu.
Kako danas oživeti duh prela?
U mnogim mestima u Srbiji običaj prela se oživljava kroz kulturne manifestacije, poput “Etno večeri” ili “Prelo kod domaćina”, gde se ljudi ponovo okupljaju da pevaju, vezu, pletu i pričaju. Ovo nije samo turistička atrakcija, već način da se ožive zaboravljene vrednosti – sporost, pažnja, bliskost.
Zamislite jedno veče bez telefona, sa šoljom kuvanog vina, uz tihu pesmu i razgovor – možda je prelo upravo ono što nam danas nedostaje.
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Kafana koja nije promenila jelovnik od 1928. – Gostiona “Kod Miće” u Malom Crniću
Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
Jedini aktivni gaj oraha starih više od 300 godina u okolini Kosjerića
Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
ODRASTAO U OKUPIRANOM BEOGRADU, PA MU SE PREKO NOĆI SVE PROMENILO: Ovo je bio život jedinog Srbina koji je dobio Pulicera!
Jedini Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za poeziju bio je čuveni Čarls Dušan Simić, koji je preminuo u svom domu u Nju Hempširu u SAD-u. Tužnu vest je na društvenim mrežama postavio njegov prijatelj, književnik i književni kritičar, te profesor na univerzitetu Tomislav Longinović.
Komentari(0)