Prelo nije samo starinski običaj – to je duh zajedništva, pesme i rada koji je spajao sela, porodice i srca.
U vreme kada nije bilo televizora, interneta i mobilnih telefona, srpska sela su imala svoju magiju – zvala se prelo. Večernja okupljanja uz vatru, pesmu i vreteno bila su više od razonode – bila su škola života, druženja i ljubavi. Danas, kada nam fali bliskosti, prelo bi moglo da nas podseti na vrednosti koje ne blede.
Šta je prelo i zašto je bilo toliko važno?
Prelo je starinski običaj okupljanja, najčešće tokom dugih zimskih večeri, kada bi se u jednoj kući okupile devojke, žene, momci i stariji, svako sa svojom ulogom. Devojke su prele vunu, tkale ili vezle, a muškarci bi dolazili da pomognu... i da se zagledaju. Pričale su se priče, pevale narodne pesme, ponekad se zaigralo, a ponegde i zasviralo.
Možda vas zanima:
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Možda vas zanima:
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Možda vas zanima:
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
To je bila prilika da se mladi upoznaju, zaljube i zaprose, ali i da se stariji povežu, razmene novosti i čuvaju kolektivno pamćenje sela.
Zimske večeri ispunjene pesmom i smehom
Prela su se održavala od Mitrovdana do Đurđevdana, kada se posao na njivi završavao, a ljudi su imali više vremena za druženje. U jednoj kući bi se skupljalo i po dvadesetak ljudi – domaćin bi naložio vatru, skuvao kukuruz ili krompir, a neko bi poneo rakiju. Pesma je bila obavezna, često u više glasova, uz tradicionalne motive ljubavi, tuge, sela i prirode.
Jedan od najlepših običaja bio je “zagonetanje”, kada bi se kroz pesmu ili zagonetku izražavale skrivene poruke simpatijama. Tako su reči bile nežne, duhovite i dvosmislene – prava narodna poezija u živoj formi.
Prelo kao prostor ženskog stvaralaštva
Iako se često vezuje za romantične susrete, prelo je i prostor gde su žene pokazivale svoju veštinu, umeće i kreativnost. Dobar vez, tanano predenje i bogato tkanje nisu bili samo praktični već i umetnički izrazi. Šta je devojka umela da napravi – govorilo je o njoj više nego bilo koja reč.
Upravo tu se prenosila i ženska solidarnost – starije su učile mlađe, pričale se priče o vilama, babama, nevestama, trudovima i žrtvama, sve ono što nije moglo da se kaže u javnosti, govorilo se na prelu.
Kako danas oživeti duh prela?
U mnogim mestima u Srbiji običaj prela se oživljava kroz kulturne manifestacije, poput “Etno večeri” ili “Prelo kod domaćina”, gde se ljudi ponovo okupljaju da pevaju, vezu, pletu i pričaju. Ovo nije samo turistička atrakcija, već način da se ožive zaboravljene vrednosti – sporost, pažnja, bliskost.
Zamislite jedno veče bez telefona, sa šoljom kuvanog vina, uz tihu pesmu i razgovor – možda je prelo upravo ono što nam danas nedostaje.
NEMOJTE IH DAVATI DECI: Za ova imena se veruje da su UKLETA
Kada biraju ime za dečaka ili devojčicu, roditelji se vode trendovima
"NISI MI NI DO KOLENA!" Evo kako TO KAŽU na drugim jezicima
Kad želimo nekome da stavimo do znanja koliko nam nije ravan, u srpskom jeziku imamo jasnu i oštru meru: „Nisi mi ni do kolena.“
TITOVA OMILJENA PEVAČICA: Slao je luksuzna kola da dolaze po nju, pevala mu je preko 30 puta i uvek je govorio kako je ona najlepša
Danju je radila kao voditeljka na TV Novi Sad, dok je uveče pevala, a jedan od nezaobilaznih gostiju bio je Josip Broz Tito.
KAKO PAPE BIRAJU SVOJA IMENA? Moraju da ispoštuju tradiciju dugu više od 1.500 godina
Svaki papa ima potpunu slobodu da izabere ime koje želi, ipak, kroz vekove su se razvila neka nepisana pravila i simbolika.
OVO SIGURNO NE ZNATE: Kako golub pismonoša zna put do kuće?
Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?
Komentari(0)