Prelo nije samo starinski običaj – to je duh zajedništva, pesme i rada koji je spajao sela, porodice i srca.
U vreme kada nije bilo televizora, interneta i mobilnih telefona, srpska sela su imala svoju magiju – zvala se prelo. Večernja okupljanja uz vatru, pesmu i vreteno bila su više od razonode – bila su škola života, druženja i ljubavi. Danas, kada nam fali bliskosti, prelo bi moglo da nas podseti na vrednosti koje ne blede.
Šta je prelo i zašto je bilo toliko važno?
Prelo je starinski običaj okupljanja, najčešće tokom dugih zimskih večeri, kada bi se u jednoj kući okupile devojke, žene, momci i stariji, svako sa svojom ulogom. Devojke su prele vunu, tkale ili vezle, a muškarci bi dolazili da pomognu... i da se zagledaju. Pričale su se priče, pevale narodne pesme, ponekad se zaigralo, a ponegde i zasviralo.
Možda vas zanima:
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Možda vas zanima:
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Možda vas zanima:
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
To je bila prilika da se mladi upoznaju, zaljube i zaprose, ali i da se stariji povežu, razmene novosti i čuvaju kolektivno pamćenje sela.
Zimske večeri ispunjene pesmom i smehom
Prela su se održavala od Mitrovdana do Đurđevdana, kada se posao na njivi završavao, a ljudi su imali više vremena za druženje. U jednoj kući bi se skupljalo i po dvadesetak ljudi – domaćin bi naložio vatru, skuvao kukuruz ili krompir, a neko bi poneo rakiju. Pesma je bila obavezna, često u više glasova, uz tradicionalne motive ljubavi, tuge, sela i prirode.
Jedan od najlepših običaja bio je “zagonetanje”, kada bi se kroz pesmu ili zagonetku izražavale skrivene poruke simpatijama. Tako su reči bile nežne, duhovite i dvosmislene – prava narodna poezija u živoj formi.
Prelo kao prostor ženskog stvaralaštva
Iako se često vezuje za romantične susrete, prelo je i prostor gde su žene pokazivale svoju veštinu, umeće i kreativnost. Dobar vez, tanano predenje i bogato tkanje nisu bili samo praktični već i umetnički izrazi. Šta je devojka umela da napravi – govorilo je o njoj više nego bilo koja reč.
Upravo tu se prenosila i ženska solidarnost – starije su učile mlađe, pričale se priče o vilama, babama, nevestama, trudovima i žrtvama, sve ono što nije moglo da se kaže u javnosti, govorilo se na prelu.
Kako danas oživeti duh prela?
U mnogim mestima u Srbiji običaj prela se oživljava kroz kulturne manifestacije, poput “Etno večeri” ili “Prelo kod domaćina”, gde se ljudi ponovo okupljaju da pevaju, vezu, pletu i pričaju. Ovo nije samo turistička atrakcija, već način da se ožive zaboravljene vrednosti – sporost, pažnja, bliskost.
Zamislite jedno veče bez telefona, sa šoljom kuvanog vina, uz tihu pesmu i razgovor – možda je prelo upravo ono što nam danas nedostaje.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
GDE JE SVE POČELO: Tršić, selo Vuka Karadžića i srpske azbuke
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
SVETINJA U STENI: Misterija manastira Crna Reka koji nikada nije porušen, a čuvao je mošti najvećeg srpskog vladara
Manastir Crna Reka, skriven u klisuri između Tutina i Novog Pazara, jedno je od najneobičnijih i najtajanstvenijih mesta srpske duhovnosti. Uklesan u stenu iznad reke, sa crkvom u pećini i moštima Svetog Petra Koriškog, ovaj manastir vekovima privlači vernike, ali i ljubitelje istorije i prirode.
DIVIO MU SE CEO BEOGRAD, A SAD JE ZAVRŠIO KAO BESKUĆNIK: "Desi mi se da ne jedem ništa nekoliko dana" (VIDEO)
Nikola Vranić, kojeg često zovu gospodin sa asflata, bavio se više od tri decenije baletom, a onda je spletom okolnosti izgubio sve i od 2017. godine se uglavnom nalazi na ulici.
Komentari(0)