BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
Naime, unutar samog romana, radnja se odvija u italijanskom selu Moena, nakon drugog pohoda na Beč, gde živi "El Turko", junaka romana.
Printscreen
Na Gugl ridsu, ovo stoji uz opis romana:
"U ovoj knjizi želim da vam otkrijem jednu od tajni koju čuva istorija. U severnoj Italiji postoji selo Moena. Putovanje u ovo selo gde niko ne govori turski biće putovanje vašeg života. Bićete iznenađeni kada vidite natpise kao što su Turska kuća, Turska ulica i turska kafa u vašem okruženju. Ako nastavite obilazak, dočekaće vas bradata bista janičara sa turbanom postavljena na mermerno postolje. Zanimljivo je da se na postolju biste nalazi turska zastava sa polumesecom i zvezdom i jasno ispisanom rečju "turski". Ako u avgustu odete u selo, videćete da ljudi nose tursku nacionalnu odeću i izlaze na ulice sa turskom zastavom u rukama. Pokazujući bistu nekom od seljana, "Ko je ovo?" Kada ih pitate, oni će reći: „On je naš predak, i mi smo Turci“. Pa ko je ovaj Turčin? Osmanski obaveštajac Balaban Aga, koga su ljudi Moena našli povređenog i spašenog u Drugoj opsadi Beča, nastanio se u ovom selu i organizovao uspešan seljački ustanak protiv gospodara koji su iznuđivali novac. U ovom dokumentarnom romanu čitaćete nepoznate aspekte Druge opsade Beča zajedno sa izuzetnom pričom o Balabanu Agi."
Možda vas zanima:
SAČUVALE ČAST: 50 Srpkinja se utopilo bežeći od Turaka
Za vreme vladavine Turaka nad Srbima, dogodio se podvig 50 srpskih devojaka koje su posle propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca.
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Možda vas zanima:
SAČUVALE ČAST: 50 Srpkinja se utopilo bežeći od Turaka
Za vreme vladavine Turaka nad Srbima, dogodio se podvig 50 srpskih devojaka koje su posle propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca.
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Možda vas zanima:
SAČUVALE ČAST: 50 Srpkinja se utopilo bežeći od Turaka
Za vreme vladavine Turaka nad Srbima, dogodio se podvig 50 srpskih devojaka koje su posle propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca.
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Možda vas zanima:
SAČUVALE ČAST: 50 Srpkinja se utopilo bežeći od Turaka
Za vreme vladavine Turaka nad Srbima, dogodio se podvig 50 srpskih devojaka koje su posle propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca.
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Možda vas zanima:
SAČUVALE ČAST: 50 Srpkinja se utopilo bežeći od Turaka
Za vreme vladavine Turaka nad Srbima, dogodio se podvig 50 srpskih devojaka koje su posle propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca.
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
I možda ništa ne bi bilo sporno, da na slici Paje Jovanovića nisu Srbi, predvođeni Arsenijem III Čarnojević, patrijarhom koji je vodio naš narod u seobama izazvanim upravo turskim napadima.
Kako se navodi u sinopisu, knjiga je napisana u istorijsko-fantastičnom stilu, gde je El Turko, odnosno, osmanski obaveštajac Balaban Aga, koga su kod Moena pronašli povređenog tokom 2. opsade Beča, organizuje uspešan seljački ustanak protiv feudalaca, koji su prisiljavali narod na danak.
Sada se po motivima knjige snima i serija, a najava za nju je takođe slika Paje Jovanovića. Inače, u seriji će glumiti Džan Jaman koji je u našim krajevima veoma popularan i mnoge Srpkinje uzdišu za njim. On će glumiti glavnog junaka, a produicent je jedna od vodećih kompanija u ovoj oblasti koja na ovaj način želi da prodre na tursko tržište.
Ono nije prvi put da iz Turske stižu slične vesti navodi Blic. U filmi "Turci dolaze: Mač pravde", Car Lazar je predstavljen kao krvoločni Kralj Lazar, a u seriji "Mavi Kelebekler", Srbi su prikazani kao krezubi, bradati, nasilni i prosti.
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Kafana koja nije promenila jelovnik od 1928. – Gostiona “Kod Miće” u Malom Crniću
Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
Jedini aktivni gaj oraha starih više od 300 godina u okolini Kosjerića
Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
ODRASTAO U OKUPIRANOM BEOGRADU, PA MU SE PREKO NOĆI SVE PROMENILO: Ovo je bio život jedinog Srbina koji je dobio Pulicera!
Jedini Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za poeziju bio je čuveni Čarls Dušan Simić, koji je preminuo u svom domu u Nju Hempširu u SAD-u. Tužnu vest je na društvenim mrežama postavio njegov prijatelj, književnik i književni kritičar, te profesor na univerzitetu Tomislav Longinović.
Komentari(0)