Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
Dok se priroda budi, a sunce sve češće obasjava sela i varoši Srbije, u mnogim domaćinstvima se i dalje tiho poštuje jedan poseban običaj – Zeleni četvrtak. Ovaj dan, koji pada u četvrtak uoči Cvetne nedelje (nedelju dana pre Uskrsa), nekada je bio jedan od ključnih trenutaka u narodnom kalendaru – dan kada se slavi proleće, zdravlje, plodnost i novi život.
Danas ga retko ko pominje, ali u nekim krajevima Srbije, ovaj običaj još uvek živi – tiho, ali dostojanstveno.
Šta se obeležava na Zeleni četvrtak?
Možda vas zanima:
ZELENI ČETVRTAK Dan nakon Vaskrsa sa mnogo simbolike, zovu ga i svetli jer donosi radost, ali ovo NIKAKO NEMOJTE RADITI!
Zeleni četvrtak, takođe poznat kao Svetli četvrtak, je dan u srpskoj tradiciji koji se obeležava dan nakon Vaskrsa.
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
Možda vas zanima:
ZELENI ČETVRTAK Dan nakon Vaskrsa sa mnogo simbolike, zovu ga i svetli jer donosi radost, ali ovo NIKAKO NEMOJTE RADITI!
Zeleni četvrtak, takođe poznat kao Svetli četvrtak, je dan u srpskoj tradiciji koji se obeležava dan nakon Vaskrsa.
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
Možda vas zanima:
ZELENI ČETVRTAK Dan nakon Vaskrsa sa mnogo simbolike, zovu ga i svetli jer donosi radost, ali ovo NIKAKO NEMOJTE RADITI!
Zeleni četvrtak, takođe poznat kao Svetli četvrtak, je dan u srpskoj tradiciji koji se obeležava dan nakon Vaskrsa.
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
U narodnom verovanju, Zeleni četvrtak je bio dan kada se „kuća pozeleni“ – ne bukvalno, već simbolično. Domaćice su rano ujutru brale mlado prolećno bilje – koprivu, maslačak, žare, prvu detelinu – i njime ukrašavale kuću, pragove i ikone. Verovalo se da biljke unose životnu snagu prirode u dom, štite od bolesti i zla, i donose plodnost.
U nekim krajevima, deca su se umivala u vodi u kojoj su potopljeni mladi izdanci trava i cveća – kako bi tokom cele godine bila zdrava, vesela i "zelena", tj. puna života.
Simbolika proleća i zelenila
Zelenilo je u staroj srpskoj tradiciji imalo snažno značenje. Ono je simbol obnove, pročišćenja, ženske plodnosti i zaštite od zlih sila. Zato se na Zeleni četvrtak unosilo u kuću, ali i stavljalo pod jastuke, iza ikona, pa čak i u torove – da bi i stoka bila zdrava i plodna.
Ljudi su tada izgovarali i posebne molitve, često u tišini, verujući da se tog dana „priroda sluša“ – sve što poželiš u sebi, ako je iskreno, može da se ostvari.
Kako se obeležava danas?
Iako moderni način života potiskuje ovakve običaje, u selima istočne Srbije, kao što su okolina Negotina, Zaječara i Knjaževca, još uvek postoje bake koje ustaju pre sunca, beru travke i tiho polažu „zelenu molitvu“ na kućni prag. Mnogi ni ne znaju da se taj običaj zove Zeleni četvrtak – ali ga osećaju u srcu, kao nasledstvo koje se ne izgovara, već proživljava.
Za one koji žele da se ponovo povežu s prirodom i tradicijom, obeležavanje Zelenog četvrtka može biti predivna prilika da se uspori, udahne proleće i oseti ono što su naši preci oduvek znali – da je zdravlje u prirodi, a sreća u jednostavnim gestovima.
7 najlepših citata Danila Kiša koji čitaoca gađaju pravo u srž & menjaju pogled na život
Kroz jednostavne, ali snažne rečenice, podseća nas na lepotu, ali i težinu svakodnevnog postojanja.
Zeleni četvrtak: Prolećni običaj koji priziva zdravlje, plodnost i buđenje prirode
Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
PEŠAČIO ZBOG NJE PO KIŠI OD TRGA REPUBLIKE DO KARABURME Meša Selimović zbog fatalne Darke ostavio ženu i dete i nikad nije ZAŽALIO
Meša Selimović jedan je od najznačajnijih pisaca sa teritorije bivše Jugoslavije, čiji su svi romani ostali cenjeni zbog njegove neverovatne sposobnosti da svaki karakter izgradi i opiše.
ŽENE NEMANJIĆA: Bile su svetice i grešnice, voljene i nevoljene, ali istorija ih PAMTI po ovome!
Retko su se udavale iz ljubavi, već su to bili politički brakovi sa Nemanjićima. Gotovo sve su bile strankinje osim kneginje Milice, a dolazile su iz Vizantije, Bugarske, Mađarske, Francuske...
Komentari(0)