Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
Dok se priroda budi, a sunce sve češće obasjava sela i varoši Srbije, u mnogim domaćinstvima se i dalje tiho poštuje jedan poseban običaj – Zeleni četvrtak. Ovaj dan, koji pada u četvrtak uoči Cvetne nedelje (nedelju dana pre Uskrsa), nekada je bio jedan od ključnih trenutaka u narodnom kalendaru – dan kada se slavi proleće, zdravlje, plodnost i novi život.
Danas ga retko ko pominje, ali u nekim krajevima Srbije, ovaj običaj još uvek živi – tiho, ali dostojanstveno.
Šta se obeležava na Zeleni četvrtak?
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
U narodnom verovanju, Zeleni četvrtak je bio dan kada se „kuća pozeleni“ – ne bukvalno, već simbolično. Domaćice su rano ujutru brale mlado prolećno bilje – koprivu, maslačak, žare, prvu detelinu – i njime ukrašavale kuću, pragove i ikone. Verovalo se da biljke unose životnu snagu prirode u dom, štite od bolesti i zla, i donose plodnost.
U nekim krajevima, deca su se umivala u vodi u kojoj su potopljeni mladi izdanci trava i cveća – kako bi tokom cele godine bila zdrava, vesela i "zelena", tj. puna života.
Simbolika proleća i zelenila
Zelenilo je u staroj srpskoj tradiciji imalo snažno značenje. Ono je simbol obnove, pročišćenja, ženske plodnosti i zaštite od zlih sila. Zato se na Zeleni četvrtak unosilo u kuću, ali i stavljalo pod jastuke, iza ikona, pa čak i u torove – da bi i stoka bila zdrava i plodna.
Ljudi su tada izgovarali i posebne molitve, često u tišini, verujući da se tog dana „priroda sluša“ – sve što poželiš u sebi, ako je iskreno, može da se ostvari.
Kako se obeležava danas?
Iako moderni način života potiskuje ovakve običaje, u selima istočne Srbije, kao što su okolina Negotina, Zaječara i Knjaževca, još uvek postoje bake koje ustaju pre sunca, beru travke i tiho polažu „zelenu molitvu“ na kućni prag. Mnogi ni ne znaju da se taj običaj zove Zeleni četvrtak – ali ga osećaju u srcu, kao nasledstvo koje se ne izgovara, već proživljava.
Za one koji žele da se ponovo povežu s prirodom i tradicijom, obeležavanje Zelenog četvrtka može biti predivna prilika da se uspori, udahne proleće i oseti ono što su naši preci oduvek znali – da je zdravlje u prirodi, a sreća u jednostavnim gestovima.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)