Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
Dok se priroda budi, a sunce sve češće obasjava sela i varoši Srbije, u mnogim domaćinstvima se i dalje tiho poštuje jedan poseban običaj – Zeleni četvrtak. Ovaj dan, koji pada u četvrtak uoči Cvetne nedelje (nedelju dana pre Uskrsa), nekada je bio jedan od ključnih trenutaka u narodnom kalendaru – dan kada se slavi proleće, zdravlje, plodnost i novi život.
Danas ga retko ko pominje, ali u nekim krajevima Srbije, ovaj običaj još uvek živi – tiho, ali dostojanstveno.
Šta se obeležava na Zeleni četvrtak?
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
U narodnom verovanju, Zeleni četvrtak je bio dan kada se „kuća pozeleni“ – ne bukvalno, već simbolično. Domaćice su rano ujutru brale mlado prolećno bilje – koprivu, maslačak, žare, prvu detelinu – i njime ukrašavale kuću, pragove i ikone. Verovalo se da biljke unose životnu snagu prirode u dom, štite od bolesti i zla, i donose plodnost.
U nekim krajevima, deca su se umivala u vodi u kojoj su potopljeni mladi izdanci trava i cveća – kako bi tokom cele godine bila zdrava, vesela i "zelena", tj. puna života.
Simbolika proleća i zelenila
Zelenilo je u staroj srpskoj tradiciji imalo snažno značenje. Ono je simbol obnove, pročišćenja, ženske plodnosti i zaštite od zlih sila. Zato se na Zeleni četvrtak unosilo u kuću, ali i stavljalo pod jastuke, iza ikona, pa čak i u torove – da bi i stoka bila zdrava i plodna.
Ljudi su tada izgovarali i posebne molitve, često u tišini, verujući da se tog dana „priroda sluša“ – sve što poželiš u sebi, ako je iskreno, može da se ostvari.
Kako se obeležava danas?
Iako moderni način života potiskuje ovakve običaje, u selima istočne Srbije, kao što su okolina Negotina, Zaječara i Knjaževca, još uvek postoje bake koje ustaju pre sunca, beru travke i tiho polažu „zelenu molitvu“ na kućni prag. Mnogi ni ne znaju da se taj običaj zove Zeleni četvrtak – ali ga osećaju u srcu, kao nasledstvo koje se ne izgovara, već proživljava.
Za one koji žele da se ponovo povežu s prirodom i tradicijom, obeležavanje Zelenog četvrtka može biti predivna prilika da se uspori, udahne proleće i oseti ono što su naši preci oduvek znali – da je zdravlje u prirodi, a sreća u jednostavnim gestovima.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Komentari(0)