Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
Dok se priroda budi, a sunce sve češće obasjava sela i varoši Srbije, u mnogim domaćinstvima se i dalje tiho poštuje jedan poseban običaj – Zeleni četvrtak. Ovaj dan, koji pada u četvrtak uoči Cvetne nedelje (nedelju dana pre Uskrsa), nekada je bio jedan od ključnih trenutaka u narodnom kalendaru – dan kada se slavi proleće, zdravlje, plodnost i novi život.
Danas ga retko ko pominje, ali u nekim krajevima Srbije, ovaj običaj još uvek živi – tiho, ali dostojanstveno.
Šta se obeležava na Zeleni četvrtak?
Možda vas zanima:
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Možda vas zanima:
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Možda vas zanima:
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
U narodnom verovanju, Zeleni četvrtak je bio dan kada se „kuća pozeleni“ – ne bukvalno, već simbolično. Domaćice su rano ujutru brale mlado prolećno bilje – koprivu, maslačak, žare, prvu detelinu – i njime ukrašavale kuću, pragove i ikone. Verovalo se da biljke unose životnu snagu prirode u dom, štite od bolesti i zla, i donose plodnost.
U nekim krajevima, deca su se umivala u vodi u kojoj su potopljeni mladi izdanci trava i cveća – kako bi tokom cele godine bila zdrava, vesela i "zelena", tj. puna života.
Simbolika proleća i zelenila
Zelenilo je u staroj srpskoj tradiciji imalo snažno značenje. Ono je simbol obnove, pročišćenja, ženske plodnosti i zaštite od zlih sila. Zato se na Zeleni četvrtak unosilo u kuću, ali i stavljalo pod jastuke, iza ikona, pa čak i u torove – da bi i stoka bila zdrava i plodna.
Ljudi su tada izgovarali i posebne molitve, često u tišini, verujući da se tog dana „priroda sluša“ – sve što poželiš u sebi, ako je iskreno, može da se ostvari.
Kako se obeležava danas?
Iako moderni način života potiskuje ovakve običaje, u selima istočne Srbije, kao što su okolina Negotina, Zaječara i Knjaževca, još uvek postoje bake koje ustaju pre sunca, beru travke i tiho polažu „zelenu molitvu“ na kućni prag. Mnogi ni ne znaju da se taj običaj zove Zeleni četvrtak – ali ga osećaju u srcu, kao nasledstvo koje se ne izgovara, već proživljava.
Za one koji žele da se ponovo povežu s prirodom i tradicijom, obeležavanje Zelenog četvrtka može biti predivna prilika da se uspori, udahne proleće i oseti ono što su naši preci oduvek znali – da je zdravlje u prirodi, a sreća u jednostavnim gestovima.
NEMOJTE IH DAVATI DECI: Za ova imena se veruje da su UKLETA
Kada biraju ime za dečaka ili devojčicu, roditelji se vode trendovima
"NISI MI NI DO KOLENA!" Evo kako TO KAŽU na drugim jezicima
Kad želimo nekome da stavimo do znanja koliko nam nije ravan, u srpskom jeziku imamo jasnu i oštru meru: „Nisi mi ni do kolena.“
TITOVA OMILJENA PEVAČICA: Slao je luksuzna kola da dolaze po nju, pevala mu je preko 30 puta i uvek je govorio kako je ona najlepša
Danju je radila kao voditeljka na TV Novi Sad, dok je uveče pevala, a jedan od nezaobilaznih gostiju bio je Josip Broz Tito.
KAKO PAPE BIRAJU SVOJA IMENA? Moraju da ispoštuju tradiciju dugu više od 1.500 godina
Svaki papa ima potpunu slobodu da izabere ime koje želi, ipak, kroz vekove su se razvila neka nepisana pravila i simbolika.
OVO SIGURNO NE ZNATE: Kako golub pismonoša zna put do kuće?
Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?
Komentari(0)