Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
Dok se priroda budi, a sunce sve češće obasjava sela i varoši Srbije, u mnogim domaćinstvima se i dalje tiho poštuje jedan poseban običaj – Zeleni četvrtak. Ovaj dan, koji pada u četvrtak uoči Cvetne nedelje (nedelju dana pre Uskrsa), nekada je bio jedan od ključnih trenutaka u narodnom kalendaru – dan kada se slavi proleće, zdravlje, plodnost i novi život.
Danas ga retko ko pominje, ali u nekim krajevima Srbije, ovaj običaj još uvek živi – tiho, ali dostojanstveno.
Šta se obeležava na Zeleni četvrtak?
Možda vas zanima:
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Možda vas zanima:
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Možda vas zanima:
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
U narodnom verovanju, Zeleni četvrtak je bio dan kada se „kuća pozeleni“ – ne bukvalno, već simbolično. Domaćice su rano ujutru brale mlado prolećno bilje – koprivu, maslačak, žare, prvu detelinu – i njime ukrašavale kuću, pragove i ikone. Verovalo se da biljke unose životnu snagu prirode u dom, štite od bolesti i zla, i donose plodnost.
U nekim krajevima, deca su se umivala u vodi u kojoj su potopljeni mladi izdanci trava i cveća – kako bi tokom cele godine bila zdrava, vesela i "zelena", tj. puna života.
Simbolika proleća i zelenila
Zelenilo je u staroj srpskoj tradiciji imalo snažno značenje. Ono je simbol obnove, pročišćenja, ženske plodnosti i zaštite od zlih sila. Zato se na Zeleni četvrtak unosilo u kuću, ali i stavljalo pod jastuke, iza ikona, pa čak i u torove – da bi i stoka bila zdrava i plodna.
Ljudi su tada izgovarali i posebne molitve, često u tišini, verujući da se tog dana „priroda sluša“ – sve što poželiš u sebi, ako je iskreno, može da se ostvari.
Kako se obeležava danas?
Iako moderni način života potiskuje ovakve običaje, u selima istočne Srbije, kao što su okolina Negotina, Zaječara i Knjaževca, još uvek postoje bake koje ustaju pre sunca, beru travke i tiho polažu „zelenu molitvu“ na kućni prag. Mnogi ni ne znaju da se taj običaj zove Zeleni četvrtak – ali ga osećaju u srcu, kao nasledstvo koje se ne izgovara, već proživljava.
Za one koji žele da se ponovo povežu s prirodom i tradicijom, obeležavanje Zelenog četvrtka može biti predivna prilika da se uspori, udahne proleće i oseti ono što su naši preci oduvek znali – da je zdravlje u prirodi, a sreća u jednostavnim gestovima.
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
Komentari(0)