Da li se kaže "Svo vreme ili sve vreme"? Srbi ostali u čudu kad su čuli šta je ispravno, svi zaboravili pravilo iz škole
Neki su već naučili ovo pravilo i ranije, zahvlajujući nastavnicima koji su ih uporno ispravljali, a neki su i zaboravili na ovo pravilo.
Jedna od čestih nedoumica u srpskom jeziku je da li se kaže "Svo vreme ili sve vreme"? Postavlja se pitanje da li je, možda, pravilno oba? Međutim, pravopis srpskog jezika nalaže da je samo jedan oblik ispravan.
Pravilno je reći i pisati sve vreme, a ne svo vreme.
Neki su već naučili ovo pravilo i ranije, zahvlajujući nastavnicima koji su ih uporno ispravljali, a neki su i zaboravili na ovo pravilo.
Možda vas zanima:
Spojeno ili odvojeno: Ovo su najčešće pravopisne nedoumice u srpskom jeziku!
Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji. Sve češće na Internetu nailazimo na tekstove prepune pravopisnih grešaka. Kako ne biste bili jedni od onih koji nose etiketu „nepismen“, u nastavku pročitajte koje su to najčešće pravopisne nedoumice
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
Možda vas zanima:
Spojeno ili odvojeno: Ovo su najčešće pravopisne nedoumice u srpskom jeziku!
Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji. Sve češće na Internetu nailazimo na tekstove prepune pravopisnih grešaka. Kako ne biste bili jedni od onih koji nose etiketu „nepismen“, u nastavku pročitajte koje su to najčešće pravopisne nedoumice
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
Možda vas zanima:
Spojeno ili odvojeno: Ovo su najčešće pravopisne nedoumice u srpskom jeziku!
Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji. Sve češće na Internetu nailazimo na tekstove prepune pravopisnih grešaka. Kako ne biste bili jedni od onih koji nose etiketu „nepismen“, u nastavku pročitajte koje su to najčešće pravopisne nedoumice
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
Tako je nastala prava pometnja na društvenim mrežama nakon što je stranica @dnevna_doza_pravopisa objavila da oblik sve nije pravilan ni u jednom obliku.
"Genitiv zamenice 'sve' je 'sveg(a)', ne 'svog'. Od sveg tog bogatstva nije mu ništa ostalo", pisalo je u objavi.
Mnogi nisu krili koliko su iznenađeni činjenicom da oblik "svo" zapravo ne postoji, kao i od sada ne moraju da razmišljaju kako je pravilno reći.
Kako je došlo do toga?
U pitanju je istorijski proces razvoja jezika. Nekada je ova reč izgledala ovako: vse, pa je tokom različitih istorijskih i jezičkih uticaja došlo do zamene mesta i nastala je reč: sve
Da ponovimo za kraj. U muškom rodu koristimo oblik sav, ženskom sva, a kada je reč o srednjem rodu u pitanju je SVE (a ne svo). Reč svo ne postoji u srpskom jeziku.
Primeri:
Pravilno
sve vreme
sve vino
sve troje
sve smeće
sve društvo
Nepravilno
svo vreme
svo vino
svo troje
svo smeće
svo društvo
NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Zašto se u nekim selima i danas ne zviždi napolju posle mraka: Verovanje da se tako „dozivaju vetreni ljudi“
U Šumadiji, Pomoravlju i Timočkoj krajini, stariji i danas upozoravaju: „Ne zviždi noću, dozvaćeš vetrene ljude.“ Ova neobična zabrana potiče iz verovanja da zviždanje otvara put bićima koja hodaju vetrom i pamte ime onoga ko ih pozove.
Ko su „nagaznici“ iz narodnog predanja: Bića koja ostaju na mestima tuge i pomerenih grobova
U zaboravljenim slojevima srpskog narodnog verovanja kriju se bića koja nisu ni duše ni demoni – već tragovi nesahranjenog bola. Nagaznici nastaju tamo gde je smrt ostala bez oproštaja.
Zašto se verovalo da noć između utorka i srede „nosi san bez povratka“: Zabranjeni dani u snovima
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
Komentari(0)