Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
Zašto je Đurđevdan poseban?
Đurđevdan se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru) i spada u jednu od najrasprostranjenijih slava u Srbiji. Sveti Đorđe, poznat kao ubica aždaje, u narodu je simbol hrabrosti i zaštitnik stočara, poljoprivrednika i ratnika. Veruje se da njegov dan donosi svežinu i snagu prirodi, ali i ljudima.
Đurđevdanski običaji koji i danas žive
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Praznik je ispunjen brojnim ritualima koji imaju magijski i zaštitnički karakter. Evo nekih najpoznatijih:
Umivanje u reci ili rosom – Veruje se da đurđevdanska rosa donosi zdravlje i lepotu. Ljudi ustaju pre zore i umivaju se vodom u kojoj su potopljeni đurđevak, zova i kopriva.
Pletenje venaca od bilja – Devojke pletu vence od cveća i trave i kače ih na kapije i vrata kako bi dom bio zaštićen od nesreće.
Đurđevdanski uranak – Jedan od najveselijih običaja! Ljudi u zoru izlaze u prirodu, na livade i pored reka, gde dočekuju sunce uz pesmu, igru i veselje.
Pečenje jagnjeta – Kao simbol plodnosti i napretka, na Đurđevdan se tradicionalno peče jagnje, koje se jede u krugu porodice i prijatelja.
Đurđevdanske ljubavne bajalice – Smatra se da je Đurđevdan savršen za proricanje sudbine i ljubavnu magiju. Devojke u noći pred praznik ostavljaju pod jastuk cveće i travke, verujući da će sanjati budućeg muža.
Đurđevdan u narodnoj pesmi i tradiciji
Ovaj praznik je inspirisao mnoge pesme, a najpoznatija je svakako „Đurđevdan“, koja se peva širom Balkana. Njeni stihovi simbolizuju buđenje prirode, nade i radosti.
Zašto je Đurđevdan više od običnog praznika?
Đurđevdan je dan kada priroda i narod dišu zajedno, kada se obnavlja vera u život, zdravlje i sreću. U današnje vreme, kada sve više ljudi živi užurbanim tempom, povratak đurđevdanskim običajima znači povezivanje sa korenima i tradicijom.
Bilo da ga slavite kod kuće, na uranku ili kroz pesmu – Đurđevdan je praznik koji svima donosi osmeh, svetlost i novi početak. 🌿☀️
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)