Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
Zašto je Đurđevdan poseban?
Đurđevdan se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru) i spada u jednu od najrasprostranjenijih slava u Srbiji. Sveti Đorđe, poznat kao ubica aždaje, u narodu je simbol hrabrosti i zaštitnik stočara, poljoprivrednika i ratnika. Veruje se da njegov dan donosi svežinu i snagu prirodi, ali i ljudima.
Đurđevdanski običaji koji i danas žive
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Praznik je ispunjen brojnim ritualima koji imaju magijski i zaštitnički karakter. Evo nekih najpoznatijih:
Umivanje u reci ili rosom – Veruje se da đurđevdanska rosa donosi zdravlje i lepotu. Ljudi ustaju pre zore i umivaju se vodom u kojoj su potopljeni đurđevak, zova i kopriva.
Pletenje venaca od bilja – Devojke pletu vence od cveća i trave i kače ih na kapije i vrata kako bi dom bio zaštićen od nesreće.
Đurđevdanski uranak – Jedan od najveselijih običaja! Ljudi u zoru izlaze u prirodu, na livade i pored reka, gde dočekuju sunce uz pesmu, igru i veselje.
Pečenje jagnjeta – Kao simbol plodnosti i napretka, na Đurđevdan se tradicionalno peče jagnje, koje se jede u krugu porodice i prijatelja.
Đurđevdanske ljubavne bajalice – Smatra se da je Đurđevdan savršen za proricanje sudbine i ljubavnu magiju. Devojke u noći pred praznik ostavljaju pod jastuk cveće i travke, verujući da će sanjati budućeg muža.
Đurđevdan u narodnoj pesmi i tradiciji
Ovaj praznik je inspirisao mnoge pesme, a najpoznatija je svakako „Đurđevdan“, koja se peva širom Balkana. Njeni stihovi simbolizuju buđenje prirode, nade i radosti.
Zašto je Đurđevdan više od običnog praznika?
Đurđevdan je dan kada priroda i narod dišu zajedno, kada se obnavlja vera u život, zdravlje i sreću. U današnje vreme, kada sve više ljudi živi užurbanim tempom, povratak đurđevdanskim običajima znači povezivanje sa korenima i tradicijom.
Bilo da ga slavite kod kuće, na uranku ili kroz pesmu – Đurđevdan je praznik koji svima donosi osmeh, svetlost i novi početak. 🌿☀️
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)