Najinteresantnija pijana anegdota Dragana Nikolića i Dušana Prelevića: Zabeležena je za šankom Ateljea 212
Anegdota koju ljubitelji ova dva velika umetnika nikada neće da zaborave
Dragan Nikolić i Dušan Prelević Prele za šankom, dok pored samih vrata toaleta od jutros sede Ljubiša i Radiša, stolar i stolarov pomoćnik.
Očigledno nešto slave. Pred njima je četa praznih pivskih flaša. Pokušavaju da razgovaraju ali se razaznaju samo poneki glasovi, dahovi, uzdasi… Ima i mahanja rukama, pa i flašama.
Onda ti Radiša ugleda Dušana Prelevića Preleta u „F“ odeljenju Novicinog bifea.
Možda vas zanima:
SPECIJALITET GAGE NIKOLIĆA: Starinsko jelo po recepturi legendarnog glumca
Isprobajte recept za stari srpski specijalitet koji je Dragan Nikolić često pravio
Šta je PISALO na kombinezonu Flojda iz "Nacionalne klase“?
FILM "Nacionalna klasa" stekao je veliku popularnost kada je izašao u bioskope 1978. godine, a glavnog glumca, Dragana Nikolića, koji je u ovoj dramakomediji igrao vozača trkačkih automobila Branimira Mitrovića Flojda, vinula je u zvezde srpskog glumišta.
Možda vas zanima:
SPECIJALITET GAGE NIKOLIĆA: Starinsko jelo po recepturi legendarnog glumca
Isprobajte recept za stari srpski specijalitet koji je Dragan Nikolić često pravio
Šta je PISALO na kombinezonu Flojda iz "Nacionalne klase“?
FILM "Nacionalna klasa" stekao je veliku popularnost kada je izašao u bioskope 1978. godine, a glavnog glumca, Dragana Nikolića, koji je u ovoj dramakomediji igrao vozača trkačkih automobila Branimira Mitrovića Flojda, vinula je u zvezde srpskog glumišta.
Možda vas zanima:
SPECIJALITET GAGE NIKOLIĆA: Starinsko jelo po recepturi legendarnog glumca
Isprobajte recept za stari srpski specijalitet koji je Dragan Nikolić često pravio
Šta je PISALO na kombinezonu Flojda iz "Nacionalne klase“?
FILM "Nacionalna klasa" stekao je veliku popularnost kada je izašao u bioskope 1978. godine, a glavnog glumca, Dragana Nikolića, koji je u ovoj dramakomediji igrao vozača trkačkih automobila Branimira Mitrovića Flojda, vinula je u zvezde srpskog glumišta.
Prele, sam sa sobom i nekoliko viskija, ne zna se kad je i odakle stigao. Priđe mu Radiša nekako, prilepi se uz njega, hoće nešto vrlo važno da mu ispriča. Opet neki glasovi, mahanje rukama, nikako da se sklopi rečenica bar od dve reči. Prele gubi strpljenje, kaže svojim promuklim baritonom: „Ma, pusti me, bre.“
Ali Radiša ne popušta. I tako nekoliko puta. Najzad se Prele izbezumi i vrisnu na Radišu: „Beži, bre… Beži odavde, nemoj, bre, da me trezniš!“.
Dragan je u jednom intervjuu pričao kako je šah jedna od omiljenih zanimacija u Ateljeu među glumcima, ali da su u nekom momentu bili toliko "zalepljeni" za šank da su počeli da kasne scenu.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)