STIHOVI PESME MILENE PAVLOVIĆ LEDE KRV U ŽILAMA:Napisala je kad je imala 7 godina i kao da je predvidela jezivu sudbinu!
Najtužnija pesma ikada napisana
Milena Pavlović Barili bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Živela je i stvarala u Parizu i Americi gde je ilustrovala i slavni modni časopis “Vog”, a sve je to prekinula iznenadna smrt 6. marta 1945. od srčanog udara u 36. godini.
Ono što je manje poznato je to da je slikarka bila i veoma nadarena pesnikinja.
Prve pesme, začuđujuće zrele za svoj uzrast, Milena je pisala još kao sasvim mala devojčica. Interesantno je da su one odisale onim što će kasnije obeležiti i njene slike – nostalgijom, bajkovitošću, setom…
Možda vas zanima:
SRBIJA JE NIJE HTELA, A CEO SVET JOJ SE KLANJAO: Otac joj je bio JAKO POZNAT, a njen ŽIVOT je imao TEŠKU SUDBINU...
Milena se u svemu što je radila predavala svim bićem
OPTUŽIVALI SU JE DA JE BILA U INCESTUOZNOJ VEZI SA MAJKOM: Bila je potomak Karađorđa, za nju su govorili da je špijun, UVEK NESREĆNO ZALJUBLJENA i na kraju se UDALA za HOMOSEKSUALCA!
Uvek se nalazila između dva suprotna sveta, između Požarevca i Rima, patrijarhalnog i modernog.
Možda vas zanima:
SRBIJA JE NIJE HTELA, A CEO SVET JOJ SE KLANJAO: Otac joj je bio JAKO POZNAT, a njen ŽIVOT je imao TEŠKU SUDBINU...
Milena se u svemu što je radila predavala svim bićem
OPTUŽIVALI SU JE DA JE BILA U INCESTUOZNOJ VEZI SA MAJKOM: Bila je potomak Karađorđa, za nju su govorili da je špijun, UVEK NESREĆNO ZALJUBLJENA i na kraju se UDALA za HOMOSEKSUALCA!
Uvek se nalazila između dva suprotna sveta, između Požarevca i Rima, patrijarhalnog i modernog.
Možda vas zanima:
SRBIJA JE NIJE HTELA, A CEO SVET JOJ SE KLANJAO: Otac joj je bio JAKO POZNAT, a njen ŽIVOT je imao TEŠKU SUDBINU...
Milena se u svemu što je radila predavala svim bićem
OPTUŽIVALI SU JE DA JE BILA U INCESTUOZNOJ VEZI SA MAJKOM: Bila je potomak Karađorđa, za nju su govorili da je špijun, UVEK NESREĆNO ZALJUBLJENA i na kraju se UDALA za HOMOSEKSUALCA!
Uvek se nalazila između dva suprotna sveta, između Požarevca i Rima, patrijarhalnog i modernog.
Pisac Milutin Tasić zapisao je jednu pesmu koju je Milena napisala kao sedmogodišnja devojčica.
Roma sabato, 12. novembre 1916.
vikipedija
MILENA
Kad sunce svanjiva
i ptičice pevaju
onda, onda je leto
al ja neću
da ga dočekam
neću da dočekam
na ovom svetu!
Ovaj svet sanak
samo sanak lep.
Danas nije poznato da li je ona njen autor ili ju je negde čula i zapamtila, ali je poražavajuća gorčina sa kojom Milena, još kao mala devojčica, gleda na svet. Na neki način, upravo ova pesma prorekla je njen kratki život i najavila tragičnu i ranu smrt.
Samo u periodu 1934/1935. tokom kog je slikarka malo radila na svojim slikama, napisala je 60 pesama na četiri jezika – 17 na italijanskom, 14 na španskom, 7 na francuskom i 22 na srpskom. Godine 1934. objavljuje svoju poeziju u italijanskom časopisu “Quadrivio”.
Prevodi pesama Milene Pavlović Barili prvi put su objavljeni 1966. godine u monografiji Miodraga B. Protića “Milena Pavlović Barili, život i delo”. Milenine pesme objavljene su prvi put kao zbirka 1998. godine pod naslovom “Poezija” i u ovoj zbirci su prvi put objavljeni prevodi pesama sa španskog jezika.
(Opanak)
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)