SLAVIMO VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Danas ne započinjite nikakav posao, a evo šta još ne bi trebalo da radite
SRPSKA pravoslavna crkva i vernici 4. decembra obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, veliki hrišćanski praznik.
Prema predanju, ona je bila prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva, uvedena u hram u Jerusalimu još kao trogodišnje dete.
Ovaj praznik, poznat i kao Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, slavi se kao ženski praznik, a evo koje običaje vezujemo za ovaj dan.
Po crkvenom kalendaru za decembar 2023. godine, 4. decembar slavi se kao ženski praznik, i to posebno od strane porodilja i žena koje se nadaju zaštiti i blagoslovu za potomstvo.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Danas je veliki svetac, slavimo prenos moštiju Svetog Save Srpskog: Verovanje nalaže da obavezno treba ispoštovati OVIH 10 PRAVILA
Vernici danas obeležavaju prenos moštiju našeg prvog učitelja i arhiepiskopa svetitelja Save. Ovoga dana ustanovljeno je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da se praznuje prenos moštiju svetog i bogonosnog oca, iz Trnove u Manastir Mileševa.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Danas je veliki svetac, slavimo prenos moštiju Svetog Save Srpskog: Verovanje nalaže da obavezno treba ispoštovati OVIH 10 PRAVILA
Vernici danas obeležavaju prenos moštiju našeg prvog učitelja i arhiepiskopa svetitelja Save. Ovoga dana ustanovljeno je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da se praznuje prenos moštiju svetog i bogonosnog oca, iz Trnove u Manastir Mileševa.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Danas je veliki svetac, slavimo prenos moštiju Svetog Save Srpskog: Verovanje nalaže da obavezno treba ispoštovati OVIH 10 PRAVILA
Vernici danas obeležavaju prenos moštiju našeg prvog učitelja i arhiepiskopa svetitelja Save. Ovoga dana ustanovljeno je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da se praznuje prenos moštiju svetog i bogonosnog oca, iz Trnove u Manastir Mileševa.
Tradicionalno, izbegavaju se važni poslovi, a veruje se da će poštovanje ovog dana doneti sreću i blagostanje.
Vernici pažljivo posmatraju vremenske prilike, tražeći znakove o tome kakva godina može da ih očekuje. Ova verovanja prenose se s kolena na koleno, čineći Vavedenje značajnim kulturnim i verskim nasleđem. Posebna pažnja se zato i posvećuje vremenskim uslovima, s uverenjem da oni odražavaju karakter naredne godine. Sunčan dan označava lepu i sunčanu godinu, dok kiša ili jak vetar ukazuju na plodnu ili nerodnu godinu, respektivno.
Ovo ne bi trebalo da radite
Ovaj dan takođe nosi verovanje da se ne bi trebalo koristiti oštri predmeti poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima "zatvorile čeljusti" tokom predstojeće zime.
Na Vavedenje, vernici se okupljaju u crkvama širom zemlje, učeći o značaju devičanstva Presvete Bogorodice i zavetovanju koje je dala još u detinjstvu. Ovaj praznik posebno dodiruje porodilje i žene koje se mole za Božju zaštitu i blagoslov u roditeljstvu.
Tradicionalno, domaćice prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom. Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo donošenje nesreće.
Vavedenje Presvete Bogorodice predstavlja vreme posvećeno duhovnosti, porodičnim vrednostima i verovanjima koja se prenose kroz generacije, doprinoseći bogatstvu kulturne baštine srpskog naroda.
Imao oko 50 godina, 165 cm, pozlaćene nokte i bio je vrlo cenjena ličnost: Evo ko je zapravo Beogradska mumija
Istorija Beogradske mumije.
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
Komentari(0)