SLAVIMO VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Danas ne započinjite nikakav posao, a evo šta još ne bi trebalo da radite
SRPSKA pravoslavna crkva i vernici 4. decembra obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, veliki hrišćanski praznik.
Prema predanju, ona je bila prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva, uvedena u hram u Jerusalimu još kao trogodišnje dete.
Ovaj praznik, poznat i kao Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, slavi se kao ženski praznik, a evo koje običaje vezujemo za ovaj dan.
Po crkvenom kalendaru za decembar 2023. godine, 4. decembar slavi se kao ženski praznik, i to posebno od strane porodilja i žena koje se nadaju zaštiti i blagoslovu za potomstvo.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Tradicionalno, izbegavaju se važni poslovi, a veruje se da će poštovanje ovog dana doneti sreću i blagostanje.
Vernici pažljivo posmatraju vremenske prilike, tražeći znakove o tome kakva godina može da ih očekuje. Ova verovanja prenose se s kolena na koleno, čineći Vavedenje značajnim kulturnim i verskim nasleđem. Posebna pažnja se zato i posvećuje vremenskim uslovima, s uverenjem da oni odražavaju karakter naredne godine. Sunčan dan označava lepu i sunčanu godinu, dok kiša ili jak vetar ukazuju na plodnu ili nerodnu godinu, respektivno.
Ovo ne bi trebalo da radite
Ovaj dan takođe nosi verovanje da se ne bi trebalo koristiti oštri predmeti poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima "zatvorile čeljusti" tokom predstojeće zime.
Na Vavedenje, vernici se okupljaju u crkvama širom zemlje, učeći o značaju devičanstva Presvete Bogorodice i zavetovanju koje je dala još u detinjstvu. Ovaj praznik posebno dodiruje porodilje i žene koje se mole za Božju zaštitu i blagoslov u roditeljstvu.
Tradicionalno, domaćice prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom. Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo donošenje nesreće.
Vavedenje Presvete Bogorodice predstavlja vreme posvećeno duhovnosti, porodičnim vrednostima i verovanjima koja se prenose kroz generacije, doprinoseći bogatstvu kulturne baštine srpskog naroda.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)