DANAS PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE SVETOG JOVANA ZLATOUSNOG Ovu stvar žene nikako ne bi trebalo da rade!
Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom, velikom svetitelju i reformatoru koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.
Rođen je u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski. U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika.Kao đakon piše “O sveštenstvu”, delo neprevaziđeno do danas, a kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi.
Propoveda svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.
Možda vas zanima:
NA SPASOVDAN OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE: Običaj u koji svaki Srbin čvrsto veruje
Sutra slavimo Spasovdan, praznik za koji nas vežu mnogi običaji
Danas je SVETI JAKOV ZAVEDEJEV: Evo šta treba da urade sve neudate devojke
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog apostola Jakova Zavedejeva
Možda vas zanima:
NA SPASOVDAN OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE: Običaj u koji svaki Srbin čvrsto veruje
Sutra slavimo Spasovdan, praznik za koji nas vežu mnogi običaji
Danas je SVETI JAKOV ZAVEDEJEV: Evo šta treba da urade sve neudate devojke
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog apostola Jakova Zavedejeva
Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti. Godine 397. izabran je za episkopa carigradskog, nakon čega ulazi u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom, jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u crkvi tako i na carskom dvoru.
Zbačen je sa prestola 402. godine, a carica Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odatle piše najveći deo pisama, među kojima i onih sedamnaest Pisama Olimpjadi.
Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul).
Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome pismu i Svetoj liturgiji. U svojoj društvenoj etici, Sveti Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da na današnji dan valja uzeti neku knjigu i iz nje pročitati makar deo.
U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne treba da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle. U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava.
U subotu, 28. novembra, počinje Božićni post, drugi po dužini u pravoslavnom kalendaru. Trajaće šest nedelja do 7. januara, do praznika u slavu rođenja Isusa Hrista.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)