Danas je Sveti Jovan Zlatousti: Pridržavajte se OVIH PRAVILA DO PONOĆI, ako želite ono najvrednije
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora.
Kao svetitelj, Jovan Zlatousti se praznuje 13. novembra po starom, odnosno 26. novembra po novom kalendaru.
Sveti Jovan Zlatousni poznat je i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve. Bio omiljen među narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo. Zlatousti se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara prema crkvenom – julijanskom kalendaru.
Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filozofiju i, prozrevši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu "O sveštenstvu", a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija, Jovan je izabran za patrijarha Carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božjim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u raj. Njegove mošti danas počivaju u Vatikanu osimg glave, koja se nalazi u Uspenskom hramu u Moskvi.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Končić da stoji mesec dana
U pojedinim krajevima Srbije, žene koje se na Svetu Petku mole da zatrudne ili da se lakše porode, oko ruke obmotaju konac. Od Svete Petke do Jovana Zlatoustog prođe mesec dana, za to vreme konac stoji na ruci, a ako pukne baš na Svetog Jovana, smatra se da to ne sluti na dobro.
Prema verovanju naših starih, onaj ko na današnji dan prekine nit (žicu) prekinuo je i svoj život. Zato se 26. novembra do ponoći nikako ne smeju upotrebljavati igle za šivenje i pletenje, kao ni razboj za tkanje.
On se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo danas da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.
Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Komentari(0)