DA LI ste se nekad zapitali šta znače izrazi koji su se ustalili kao sinonimi za neke životne pojave?
Naš jezik bogat je raznim izrekama koje je strancima teško objasniti, a jedna od njih je "Šio mi ga Đura" (a koristi se i "Šio mu ga Đura").
U današnje vreme ovo se koristi kada je nešto promašeno, nešto nije uspelo ili kada je nešto uzaludno ili loše napravljeno, a nekada se koristio sa sasvim drugim značenjem - u smislu da je neko u vezi sa nečim preterao u perfekcionizmu.
To nas dovodi do priče o tome ko je bio Đura i zašto se kaže “Šio mi ga Đura”.
Dvadesetih godina 20. veka muško odelo izgledalo je ovako: sako širokih ramena, visoki struk i špicasti reveri. Košulja bela, pantalone do članka sužene ispod kolena.
Popularna su bila uska ali i odela sa širokim krojem tzv. oksfordski stil, te vrećasti stil sa sakoom ravnog kroja, prslukom preko košulje i trenš-kot mantilom za kišu.
Šešir je obavezan, od flica ili štofa, ili onaj od slame i platna za leto. Kicoši su još dodavali i modne detalje kao što su: maramica u džepu, štapu, kamašna, hozentregeri, igla u kravati I tabakera u džepu. Boja u trendu siva ili smeđa.
Frak je išao u kompletu sa belim prslukom, belom košuljom sa sedefnim dugmetima na manžetnama i grudima, sa tvrdom kragnom i leptir mašnom, uz lakovane, crne cipele. Pravila tako kažu: "Ako je dama u svečanoj toaleti - pratilac nosi frak, ako je ona u običnoj večernjoj haljini - on je u smokingu".
Između dva rata u Beogradu odelo ugladnoj gradskog gospodi šio je još ugledniji šnajder Đura Janošević, on je imao najstariju i najcenjeniju krojaćku radnju, osnovanu 1889. koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici. NJen vlasnik krojio je takva odela da su se ona prepoznavala na baketima, u pozoritu, na ulici, pa i u Skupštini.
Milan i Branko, sinovi Đure Janoševića, najčuvenijeg modnog krojača i trgovca u Srbiji, povodom proslave 40 godina postojanja firme, 1929, organizovali su, do tada neviđenu, akciju u svojoj prodavnici.
Tokom proslave, koja je trajala 40 radnih dana, svu robu su prodavali sa popustom od 40%, svakom većem kupcu poklanjali po 40 dinara, svaku 40. mušteriju nagradili buteljkom vina, kravatom ili svilenim rukavicama, a podelili su i 40 vrednih nagrada: bunde, kapute, svilene marame, srebrne servise itd, najvećim kupcima koji su gotovinom pazarili i sve to uz 40 banketa organizovanih na kraju svakog radnog dana tokom trajanja akcije.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)