"Ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku", rekao je Đorđe Lazarević, predsednik Komisije za gradnju mosta i tako mu postao "kum".
Beograd, kao srpska prestonica, poznat je po bogatoj istoriji, kulturnom nasleđu i jedinstvenoj arhitekturi. Jedan od najvažnijih aspekata su mostovi koji povezuju različite delove grada i simbolizuju njegov dinamičan razvoj. Mostovi u Beogradu svedoci su burne prošlosti grada. Danas u našem glavnom gradu ima 9 mostova, od kojih sedam premošćavaju reku Savu, a dva Dunav.
Među njima je i čuveni most Gazela, najprometniji most prestonice. Preko njega dnevno pređe više od 165.000 vozila, iako je projektovan za oko 40.000, a malo ko zna kako je ovaj most dobio ime. Mostu Gazela ime je dao Đorđe Lazarević, predsednik konkursne komisije za gradnju mosta. Upamćeno je da je Lazarević govorio: "Ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku".
Delo je akademika, profesora Milana Đurića, a upotreba grede i luka svrstala ga je među vrhunske građevinske projekte. Most je inače dugačak 332 metra a širok 27,5 metara. Ima po tri trake u oba smera. Gazela je građena četiri godine i deo je auto-puta "Bratstvo i jedinstvo", koji je trebalo da poveže republike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Tajna veza kneza Mihaila i glumice Katarine Ivanović: ljubav koja je potresla Beograd
Malo je poznato da je jedan od najomiljenijih srpskih vladara, knez Mihailo Obrenović, imao burnu ljubavnu aferu koja je intrigirala tadašnji Beograd. Iako se u istoriji najviše pamti po političkim reformama i tragičnom ubistvu u Košutnjaku 1868, njegov privatni život bio je jednako uzbudljiv.
Atentat na kralja Aleksandra Obrenovića koji je propao
Kralj Aleksandar Obrenović ostao je upamćen po krvavom Majskom prevratu 1903. godine, kada su on i kraljica Draga brutalno ubijeni u dvoru. Ipak, malo je poznato da su zavere protiv njega počele mnogo ranije, a jedan od pokušaja atentata umalo da promeni tok istorije Srbije još krajem 19. veka.
Komentari(0)