"Ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku", rekao je Đorđe Lazarević, predsednik Komisije za gradnju mosta i tako mu postao "kum".
Beograd, kao srpska prestonica, poznat je po bogatoj istoriji, kulturnom nasleđu i jedinstvenoj arhitekturi. Jedan od najvažnijih aspekata su mostovi koji povezuju različite delove grada i simbolizuju njegov dinamičan razvoj. Mostovi u Beogradu svedoci su burne prošlosti grada. Danas u našem glavnom gradu ima 9 mostova, od kojih sedam premošćavaju reku Savu, a dva Dunav.
Među njima je i čuveni most Gazela, najprometniji most prestonice. Preko njega dnevno pređe više od 165.000 vozila, iako je projektovan za oko 40.000, a malo ko zna kako je ovaj most dobio ime. Mostu Gazela ime je dao Đorđe Lazarević, predsednik konkursne komisije za gradnju mosta. Upamćeno je da je Lazarević govorio: "Ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku".
Delo je akademika, profesora Milana Đurića, a upotreba grede i luka svrstala ga je među vrhunske građevinske projekte. Most je inače dugačak 332 metra a širok 27,5 metara. Ima po tri trake u oba smera. Gazela je građena četiri godine i deo je auto-puta "Bratstvo i jedinstvo", koji je trebalo da poveže republike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Majdan iz rimskog doba u selu Vujinovača kod Ražnja: Tajne antičkog kamenoloma Srbije
U selu Vujinovača nedaleko od Ražnja nalazi se drevni kamenolom iz rimskog perioda, lokalitet koji retko posećuju turisti, ali koji skriva značajne istorijske tragove antičkog doba.
Komentari(0)