Naš narod od davnina veruje da dani u nedelji nisu isti...
Ima srećnih i nesrećnih, "dobrih" i "loših", onih kada treba izbegavati određene poslove i onih kada ne valja podići ništa "teže od kašike". Zašto bi se inače i govorilo "crni petak", "čestita nedelja", "luda sreda"...
Evo šta prema srpskim narodnim verovanjima, dan rođenja govori o vašem životu:
Ponedeljak
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Ponedeljak je prvi dan u nedelji i smatra se ujedno i najsrećnijim. Kaže se da će dete koje se rodi u ponedeljak imati dug i uspešan život.
Kako tada počinje nova nedelja, ovaj dan je idealan za otpočinjanje poslova svih vrsta. Hrišćani veruju da je Bog počeo stvaranje sveta u ponedeljak, pa je zato dobro da i čovek započne kakav značajan poduhvat upravo tog dana.
Utorak
Drugi dan u nedelji smatra se najnesrećnijim danom, pa i ljudi rođeni tada neće imati lak život. U utorak, kaže predanje, čak "i vukovi čuvaju krzno". Na ovaj dan ne valja otpočinjati nikakav rad, jer je baksuzan, pa će i posao ići po zlu i neće se dobro završiti.
Jedna narodna izreka kaže: "Od svega me majka sačuvala sem od žice devetog utorka". Ovo upravo oslikava koliko je utorak negativan u srpskom narodnom verovanju. U prilog ovome govore i "posebni" utorci zabeleženi u narodnom kalendaru - Deveti utorak, Pasiji utorak, Crni utorak.
Sreda
Posebno mnogostruko značenje ima sreda. Ovog dana se mogu otpočinjati poslovi i kretati na put. Veruje se da će bebe rođene ovog dana biti napredne i zdrave. Dete koje prohoda u sredu biće srećno i bogato.
U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se zamišlja kao svetica, pa se može čuti da je došla "Sveta Sreda" koja je naročito naklonjena bolesnicima i onima koji pate.
Četvrtak
Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu postoji ova izreka: "Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji" Veoma je dobro, kaže verovanje, da se dete rodi na ovako srećan dan jer će onda ono i u životu biti srećno i uspešno.
Ovog dana su u prošlosti počinjali radovi na njivama, a valjalo se ići i u prošnju devojke. Kako se u prehrišćansko doba četvrtak slavio kao dan plodnosti, i danas se veruje da poslovi u polju, ali i sklapanje bračne zajednice treba da se dogodi baš u četvrtak.
Petak
Petak je, prema narodnom verovanju, jedan od nesrećnih dana. Kaže se: "U petak svakom poslu rđav početak" Osim ovoga, u nekim krajevima Srbije, smatra se da je ovaj dan “nečist” i pogodan da se dođe u dodir sa "demonskim silama". Zato se i kaže, kada nekome loše ide u životu, da mu je došao "crni petak".
Zbog ovoga petkom ne treba počinjati nikakav posao jer će ga pratiti maler. Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje nesreće. I dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu.
Subota
Subota je dan posvećena mrtvima. Tada se izlazi na groblje, prave daće i pale sveće. Na ovaj dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo.
Verovanje kaže da će dete rođeno u subotu biti neobično, ali upravo zato i imuno na "zla bića". Kaže se da, rođeni na ovaj dan imaju sposobnost da nauče nemušti jezik i da tako razgovaraju sa životinjama. Biće to maštoviti i interesantni ljudi kojima će se priviđati svakakve "karakondžule". Za ovakvo dete se veruje da je vidovito i da može da vidi i što drugi ne mogu.
U Pomoravlju se dete rođeno u subotu naziva "subotan", a u drugim krajevima "subotnjak". Takvom detetu "nikakva ala ne može naškoditi" jer ga štiti dan rođenja. U mnogim verovanjima se pominja da upravo deca rođena u subotu imaju sposobnost da otkriju zakopana blaga i postanu bogati i uspešni ljudi.
Nedelja
Nedelja je dan odmora. Bog je, prema hrišćanskom verovanju, šest dana stvarao svet i onda je sedmog - u nedelju, seo da se odmori i uživa u plodovima svog rada. Zbog toga i u narodu postoje mnoga verovanja vezana za ovaj dan, a koja se odnose na odmor i provođenje vremena sa porodicom.
Nedelju su stari zamišljali kao žensko biće - Svetu nedelju. Čovek rođen u nedelju biće izuzetno srećno, veruje se, i živeće "gospodski" tj. često će se i mnogo odmarati (svaki dan će mu biti kao nedelja). Za srećnog čoveka se kaže: "Majka ga rodila u belu nedelju".
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)