PRAZNUJEMO SVETOG LUKILIJANA Skončao mučeničkom smrću, a veruje se da su kraj njegovih moštiju mnogi našli spas
Zavidnici izdadoše svetog Lukijana koji je potom pao u ruke svojih dželata i skončao mučeničkom smrću.
Sveti mučenik Lukilijan, koji postrada u vreme rimskog cara Avrelijana, prvo življaše u neznabožnom mnogoboštvu i beše ugledan idolski žrec, i kao takav ostare. Življaše on nedaleko od Nikomidije, služeći u idolištima poganim bogovima. Zatim, blagodaću Hrista Boga našeg, koji želi da niko ne pogine nego da se svi spasu, on uvide demonsku obmanu i zabludu mnogoboštva, dođe u poznanje istine, poverova u jedinog istinitog Boga - Gospoda našeg Isusa Hrista, odbaci i popljuva idole, i obnovi se u starosti, kao orlu, mladost njegova: jer se preporodi svetim krštenjem, i sav se priljubi ljubavi Hristovoj svom mišlju svojom i svom dušom svojom. A dokazivaše on i ostalim mnogobošcima ništavnost i pagubnost njihovog bezbožja, i upućivaše ih na spasenje, svojim učenjem privodeći ih Hristu. I on mnogima postade primer obraćenja k Bogu. Mesni pak Jevreji, videći Lukilijanov prelaz iz idolopoklonstva u hrišćansku veru, i posmatrajući kako mnogi po njegovom primeru i učenju napuštaju idolosluženje, prisajedinjuju se hrišćanima i primaju sveto krštenje, ispuniše se gneva i mržnje. I oni, potajne i opake bogoubice, iz zavisti oklevetaše Lukilijana i predadoše na sud mnogobošcima.
I sluga Hristov bi izveden na sud pred upravnika Nikomidije Silvana. Upravnik silno primoravaše starca da se odrekne Hrista i ponovo vrati idolosluženju, ali on nipošto ne hte da pristane. To razjari upravnika i on naredi da Lukilijana muče na razne načine: polomiše mu vilice, motkom ga nemilosrdno tukoše, strmoglavce obesiše, pa zatim, posle dugog i ljutog mučenja, u tamnicu vrgoše. U tamnici sveti Lukilijan zateče četiri dečaka: Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, zbog vere u Hrista zatvorenih. Obradova se starac dečacima, i razgovaraše s njima o Hristu Bogu, i sokoljaše ih na podvig mučenički: da se, radi večne nagrade na nebesima, ne plaše privremenih muka; da se, radi budućeg života, ne boje smrti, niti da štede cvet mladosti svoje radi Hrista, koji im priprema neostarivo blaženstvo u Carstvu Svom. I svi se skupa i danju i noću moljahu Bogu, i utešavahu sebe nadom Hristovom.
Pošto prođe mnogo dana, sveti Lukilijan bi ponova mučen, sada zajedno sa dečacima, i u užarenu peć s njima bačen. No svemogući Bog pokaza na njima čudesnu milost Svoju, kao nekada na jevrejskim mladićima u vavilonskoj peći, jer se oganj pretvori u hlad, plamen - u rosu, i velika kiša, prolivši se odozgo, potpuno ugasi svu peć, i sveti Lukilijan i dečaci iziđoše nepovređeni. Neznabošci, oslepljeni neverjem i zlobom, pripisivahu ovo preslavno čudo Božje, ne Božjoj sili nego vradžbinama hrišćanskim. Tada nepravedni sudija osudi svete mučenike na smrt i posla ih u Vizantiju, da se tamo izvrši nad njima smrtna kazna. Kada oni stigoše u Vizantiju, četiri sveta dečaka: Klavdije, Ipatije, Pavle i Dionisije, biše mačem posečeni, a sveti Lukilijan, raspet na krstu, prikovan za njega klincima po celom telu, predade duh Bogu. A raspet on bi na krstu od Jevreja, što se vidi iz treće pesme kanona koji mu je posvećen.
Podvig svetih mučenika posvedočila je Sveta deva Paula, koja se posvetila služenju onima koji su stradali za veru u Hrista. Dostavljala je hranu zatvorenicima hrišćanima, prala im rane, donosila lekove i sahranjivala tela mučenika. Devica Paula, siroče od detinjstva, posvetila se služenju siromašnima i stradalima: činila je dobrotvorna dela, posećivala tamnice, tešila mučene hrišćane i previjala im rane. Na taj način je, takođe, služila svetom Lukilijanu i njegovim saputnicima, i bila je prisutna njihovim stradanjima, moleći se u svom srcu Bogu da podrži svoje sluge. Pratila ih je do grada Vizantije i sahranila nakon njihovog mučeništva. Kasnije se Sveta Pavla vratila u Nikomidiju, gdje je nastavila – kao i ranije – služiti Gospodu milosrdnim delima.
Zbog toga je bila optužena, i posle mučenja posečena mačem, primivši od Gospoda dva venca: venac devstva i venac mučeništva. Mučeništvo njihovo dogodilo se u vreme cara Aurelijana, 270-275. godine.
Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Ne zalivajte biljke “napamet”! 5 sigurnih znakova da vašem cveću treba voda & koliko ga zaliti
Kada je reč o zalivanju biljke, ne bi trebalo da se oslanjate na intuiciju i svoje iskustvo. Postoje jednostavni "testovi" koji pokazuju da li i koliko vode treba cveću, a neki od njih podrazumevaju samo da pogledate pravo mesto u saksiji.
KO JE BOG VID I ZAŠTO SU SRBI DOBRO PAZILI ŠTA RADE NA VIDOVDAN: Šta god da bilo, 28. juna su znali da ovo nikako ne smeju
Postoje razna predanja o pomenutom bogu, a sva ona govore da je Vid najstrašniji od svih bogova
Evo zašto je Vidovdan jedan od najvažnijih praznika kod Srba: Ko ustane pre zore i pomoli se OVIM rečima, tom uspeh ne gine
Upravo od Vidovdana 1389. godine počinje verovanje da su Srbi nebeski narod, a sve je počelo od kneza Lazara
Sutra je VIDOVDAN - praznik koji otvara oči: Ujutru obavezno obratite pažnju na ovo, jer se smatra da Bog svakom od nas šalje poruku
"Kakvi smo na VIDOVDAN, takvi ćemo biti do kraja godine," kaže srpski narod koji veruje da Vidovdan otvara oči i da na ovaj dan vidimo ono što nam je inače skriveno
Komentari(0)