Danas je letnji Sveti Nikola: Veruje se da dolazi vreme čuda, a običaj je da za svoju decu uradite ovo
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja
Ovaj svetitelj - milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek u službi Boga. Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao, a verovanje da on može da pomogne i izleči svaku boljku, održalo se sve do danas.
Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji u tadašnjem Rimskom carstvu, a danas u Turskoj. Živeo je u 4. veku u gradu Mira. U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju sutra praznik posvećen prenosu moštiju ovog sveca iz Mire u Bari, gde i danas počivaju. Iako kalendarski ne pripada letu, ovaj dan se u narodu naziva i "letnji" Sveti Nikola.
"Zimski" Nikoljdan se proslavlja 19. decembra i kod Srba spada u slavu sa navećim brojem svečara. Svi oni koji slave Svetog Nikolu, današnji dan obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga mornari često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima.
Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put.
Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina. Sutra, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.
U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zato, ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekom sitnicom - njih ćete obradovati, vama će biti lepo, a i narod kaže - valja se.
Posadite 3 sadnice ove biljke uz paradajz i rađaće do besvesti: Baštovanski trik koji malo ko zna
Prema iskustvima biovrtlara na paradajz deluje kao prirodna zaštita
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Jod je spas za voće i povrće, ali i cveće: Samo 1 kap je u stanju da spreči trulenje, pepelnicu i gljivične infekcije biljke
Baštovani znaju da je jod nezaobilazan u baštovanskoj sezoni koja tek nastupa - od proleća do kasne jeseni. Evo kako se koristi za određene biljke
Samo jedna kap ovog razblažena u flaši vode oporavlja muškatle preko noći: Listovi postaju tamno zeleni, a svetovi neverovatno bogati
Pravilna prihrana muškatla moguća je samo pomoću joda, ali obratite pažnju na način na koji se zalivaju ove biljke
Kada sadite cveće, zakopajte mrvicu ovoga na dno saksije: Za nekoliko dana bujaće kao lude
Sastojak od kojeg cveće raste kao ludo stavlja se na dno saksije prilikom sadnje.
Komentari(0)