ZAŠTO NIKAKO NE SMETE DA DRŽITE SMRDIBUBU U RUCI: Kada se uplaši, pušta rastvor na bazi alkohola koji izaziva iritaciju
Nijedna od dve vrste smrdibuba prisutnih kod nas nije opasna po ljude i nije dokazano da prenose viruse.
.Najezda smrdibuba u poslednjih nekoliko meseci zabrinula je mnoge Beograđane koji neprestano vode borbu s ovim insektima.
O njihovom poreklu, zaštiti, opasnostima koje predstavljaju i budućnosti govori dekan Biološkog fakulteta, prof. dr Željko Tomanović.
Na našem području registrovane su mramorna i etiopska zelena smrdibuba. – Mramorna smrdibuba je trenutno brojnija. Stigla je iz jugoistočne Azije u Evropu, gde je prvi put registrovana 2004. godine.
Kod nas je pronađena 2016. godine, iako je verovatno bila prisutna i ranije – objašnjava profesor Tomanović. Ova vrsta je u Evropu stigla najverovatnije transportovanjem biljaka i počela da se razmnožava.
Budući da voli toplotu, mramorna smrdibuba je prisutna tokom leta. Velika najezda smrdibuba poslednjih meseci zabrinula je mnoge Beograđane koji se bore s ovim insektima.
O poreklu, zaštiti i budućnosti govori dekan Biološkog fakulteta, prof. dr Željko Tomanović.
Na našem području registrovane su mramorna i etiopska zelena smrdibuba. – Mramorna smrdibuba je brojnija. Stigla je iz jugoistočne Azije u Evropu, gde je prvi put registrovana 2004. godine.
Kod nas je pronađena 2016. godine, iako je verovatno bila prisutna i ranije – objašnjava profesor Tomanović. Ova vrsta je u Evropu stigla najverovatnije transportovanjem biljaka i počela da se razmnožava.
Budući da voli toplotu, mramorna smrdibuba je prisutna tokom leta.
Shutterstock
– Tokom zime i hladnih dana, sklanjaju se na toplo, ulaze u kuće i pukotine da prezime. Brojnost je posledica nedostatka prirodnih neprijatelja na ovom području. Ptice i gušteri se hrane njima, ali treba vremena da priroda uspostavi ravnotežu – kaže dekan.
Iako nijedna od dve vrste smrdibuba nije opasna po ljude niti prenosi viruse, profesor ističe da ih ne treba dirati rukama bez zaštite, jer ispuštaju smrdljivu supstancu na bazi alkohola koja može izazvati iritacije u dodiru sa očima.
– Najbolji način zaštite su mreže na prozorima. Smrdibube često idu na svetlost, pa je to najsigurniji način da ne uđu u kuću. Prskanje nije trajno rešenje jer će se vraćati. Ne postoji sertifikovani preparat za njihovo suzbijanje jer su kratko prisutne kod nas – ističe Tomanović.
Pretnja je uništavanje useva, voća i povrća, jer se hrane biljkama. Iako su bezopasne za ljude, mogu preneti viruse na biljke i uništiti ih. U Srbiji su poljoprivrednici već prijavljivali štete, ali problem je veći u Evropi.
– U Americi poljoprivrednici trpe velike gubitke zbog štete koju smrdibube nanose voću i povrću. Neke zapadnoevropske zemlje rade na rešenju ovog problema kroz projekat koji uključuje uvođenje prirodnih neprijatelja smrdibuba kako bi se uspostavio balans – objašnjava profesor.
Slične osobine ima i etiopska zelena smrdibuba, poreklom iz Azije. U Evropu je stigla 90-ih godina prošlog veka, a u Srbiji je prvi put registrovana pre desetak godina. Iako su najčešće zelene, mogu biti i braonkaste i trenutno su manje prisutne od mramorne smrdibube.
Ako vam biljke ne uspevaju u saksijama, sigurno pravite jednu grešku: Stručnjak za baštu otkriva gde je problem i šta činiti
Stručnjak za baštu otkriva gde ljudi greše sa biljkama u saksiji i šta činiti kako bi opstale.
Danas je Sveta Agripina, zaštitnica žena: Ove običaje bi trebalo ispoštovati
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Svetu Agripinu.
Deda Živan otkrio kako odabrati onu najbolju lubenicu: Zaboravite na lupkanje, ovo je pravi način
Osvežavaju ne samo telo, već i dušu
Danas slavimo sveštenomučenika Jevsevija: Veruje se da ovu molitvu treba da izgovorite
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava svetog sveštenomučenika Jevsevija.
Obožavaju tamo da se kriju: Ovo je prvo mesto u kući gde bi trebalo proveriti ima li zmija
Osim retkih entuzijasta koji ih drže kao kućne ljubimce, skoro niko ne želi zmiju u svom domu. Nažalost, za mnoge ljude ovo postaje sve češći problem, posebno kako se klimatske promene produžavaju i intenziviraju sezona zmija. Zmije su sklonije da traže hranu, vodu i sklonište – uključujući i ljudske domove, piše Best Life.
Komentari(0)