ZAŠTO NIKAKO NE SMETE DA DRŽITE SMRDIBUBU U RUCI: Kada se uplaši, pušta rastvor na bazi alkohola koji izaziva iritaciju
Nijedna od dve vrste smrdibuba prisutnih kod nas nije opasna po ljude i nije dokazano da prenose viruse.
.Najezda smrdibuba u poslednjih nekoliko meseci zabrinula je mnoge Beograđane koji neprestano vode borbu s ovim insektima.
O njihovom poreklu, zaštiti, opasnostima koje predstavljaju i budućnosti govori dekan Biološkog fakulteta, prof. dr Željko Tomanović.
Na našem području registrovane su mramorna i etiopska zelena smrdibuba. – Mramorna smrdibuba je trenutno brojnija. Stigla je iz jugoistočne Azije u Evropu, gde je prvi put registrovana 2004. godine.
Kod nas je pronađena 2016. godine, iako je verovatno bila prisutna i ranije – objašnjava profesor Tomanović. Ova vrsta je u Evropu stigla najverovatnije transportovanjem biljaka i počela da se razmnožava.
Budući da voli toplotu, mramorna smrdibuba je prisutna tokom leta. Velika najezda smrdibuba poslednjih meseci zabrinula je mnoge Beograđane koji se bore s ovim insektima.
O poreklu, zaštiti i budućnosti govori dekan Biološkog fakulteta, prof. dr Željko Tomanović.
Na našem području registrovane su mramorna i etiopska zelena smrdibuba. – Mramorna smrdibuba je brojnija. Stigla je iz jugoistočne Azije u Evropu, gde je prvi put registrovana 2004. godine.
Kod nas je pronađena 2016. godine, iako je verovatno bila prisutna i ranije – objašnjava profesor Tomanović. Ova vrsta je u Evropu stigla najverovatnije transportovanjem biljaka i počela da se razmnožava.
Budući da voli toplotu, mramorna smrdibuba je prisutna tokom leta.
Shutterstock
– Tokom zime i hladnih dana, sklanjaju se na toplo, ulaze u kuće i pukotine da prezime. Brojnost je posledica nedostatka prirodnih neprijatelja na ovom području. Ptice i gušteri se hrane njima, ali treba vremena da priroda uspostavi ravnotežu – kaže dekan.
Iako nijedna od dve vrste smrdibuba nije opasna po ljude niti prenosi viruse, profesor ističe da ih ne treba dirati rukama bez zaštite, jer ispuštaju smrdljivu supstancu na bazi alkohola koja može izazvati iritacije u dodiru sa očima.
– Najbolji način zaštite su mreže na prozorima. Smrdibube često idu na svetlost, pa je to najsigurniji način da ne uđu u kuću. Prskanje nije trajno rešenje jer će se vraćati. Ne postoji sertifikovani preparat za njihovo suzbijanje jer su kratko prisutne kod nas – ističe Tomanović.
Pretnja je uništavanje useva, voća i povrća, jer se hrane biljkama. Iako su bezopasne za ljude, mogu preneti viruse na biljke i uništiti ih. U Srbiji su poljoprivrednici već prijavljivali štete, ali problem je veći u Evropi.
– U Americi poljoprivrednici trpe velike gubitke zbog štete koju smrdibube nanose voću i povrću. Neke zapadnoevropske zemlje rade na rešenju ovog problema kroz projekat koji uključuje uvođenje prirodnih neprijatelja smrdibuba kako bi se uspostavio balans – objašnjava profesor.
Slične osobine ima i etiopska zelena smrdibuba, poreklom iz Azije. U Evropu je stigla 90-ih godina prošlog veka, a u Srbiji je prvi put registrovana pre desetak godina. Iako su najčešće zelene, mogu biti i braonkaste i trenutno su manje prisutne od mramorne smrdibube.
Do sada molili Boga da padne kiša, a sada samo klik na daljinski: Vlade iz Čačka na svom imanju več zasadio treću kulturu za ovu sezonu
Da nije sistema za navodnjavanje ništa od toga ne bi bilo
ČUVA SRCE I PLUĆA, KONTROLIŠE NIVO ŠEĆERA U KRVI: Kukuruzna svila ima bezbroj zdravstvenih koristi!
Kukuruzna svila, duga svilenkasta vlakna u obliku niti koja rastu na različitim delovima kukuruza, obično se bacaju kada nam je kukuruz na jelovniku.
Danas se slavi PREPODOBNI ATANASIJE ATONSKI: Smatra se osnivačem monaškog života na Svetoj Gori
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasija Atonskog. Izgradio je manastir Velika Lavra.
Danas slavimo Svetog Andreja Kritskog: Veruje se da njegova molitva čini čuda
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Svetog Andreja Kritskog.
Prošle godine šest a ove 86 korisnika, ovo je spas u vrelim letnjim danima za poljoprivrednike: Kanal za navodnjavanje Čačak - Parmenac sjajna stvar, očekuje se i proširenje
Kanal za navodnjavanje Čačak - Parmenac koji će biti spas za veliki broj građana je rekonstruisan prošle godine i to prvi put nakon skoro sedam decenija i predat je građanima na korišćenje. Dugačak je 5.5 kilometara i od velike koristi poljoprivrednicima koji imaju svoja imanja od Ljubić keja do Parmenca. Radove na daljoj rekonstrukciji kanala i jedne od crpnih stanica obišli su Goran Puzović, direktor JP Srbijavode i gradonačelnik Čačka Milun Todorović sa saradnicima.
Komentari(0)