PČELE U SRBIJI I BOSNI NE PROIZVODE SAMO MED Mnogi bacaju ovaj otrov, ali on se prodaje za 25.000-70.000 evra
Puštaju da propada iako se plaća više od zlata.
Brojne su koristi od pčele. Ona proizvodi med, propolis, matični mleč, vosak, koje naši pčelari prikupljaju i prodaju. Ali najvredniji od njih, pčelinji otrov ili apitoksin, puštaju da propada iako se plaća više od zlata.
U komšiluku ga srpske i bosansko-hercegovačke kolege pčelari prikupljaju i prodaju američkim farmaceutskim i kozmetičkim kompanijama i pritom postižu vrtoglavu cenu od minimalnih 25.000 evra za kilogram do vrtoglavih 70.000.
Možda vas zanima:
Uštipci sa livadskim medom: Doručak gorštaka sa planine Tare
Spoj jednostavnosti i prirode: tradicionalni uštipci i med sa livada Tare i danas su obrok koji krijepi telo i dušu.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Možda vas zanima:
Uštipci sa livadskim medom: Doručak gorštaka sa planine Tare
Spoj jednostavnosti i prirode: tradicionalni uštipci i med sa livada Tare i danas su obrok koji krijepi telo i dušu.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Možda vas zanima:
Uštipci sa livadskim medom: Doručak gorštaka sa planine Tare
Spoj jednostavnosti i prirode: tradicionalni uštipci i med sa livada Tare i danas su obrok koji krijepi telo i dušu.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
– Dok se mi mučimo s proizvodnjom meda i borimo s nelojalnom konkurencijom, ono najskuplje što pčela proizvodi, pčelinji otrov, puštamo da propada, a mogli bismo dobro zaraditi i mi pčelari i država – priča Željko Tomas, pčelar iz Imotskog koji je možda i prvi u celoj Dalmaciji nabavio uređaj koji prikuplja pčelinji otrov.
Kupio ga je i platio 3.800 kuna, a za 250 košnica, koliko ih ima Braniteljska zadruga Pauk Čeka, čiji je upravnik, smatra da bi im trebalo deset takvih uređaja, koji su veličinom mali i sastoje se od pet okvira sa staklenim pločama unutar kojih su žice. Uređaj se priključe na akumulator i kroz žice se pušta struja kraće vreme u tačno određenim razmacima koja stimuliše pčele da na ploču ispuštaju otrov.
Shutterstock
– Kada te pčela ubode, ispusti otrov, otpadne joj žalac i ona ugine. Kada ispušta otrov na ovo staklo, ne otpada joj žalac i ne ugine. Nikakva šteta se za pčelu ne događa. Na stakalcu otrov se osuši i ostaje prah koji treba sastrugati. U velikim količinama apitoksin je smrtonosan otrov, u manjim lek – kaže Tomas i napominje kako se pčelinji otrov ne sme prikupljati bez zaštitne opreme i maske, uz maksimalne higijenske mere.
Količine apitoksina koji proizvode pčelice vrlo su male, jednim ubodom ona izbaci 0,1 miligram, a za kilogram je potrebno prikupiti pčelinji otrov iz 200 košnica.
– Pčelinjim ubodima rešio sam svoje hronične zdravstvene probleme – tvrdi Tomas, koji je kao branitelj posledice rata godinama osećao bolovima u kostima i želucu, ali toga više nema.
– Počelo je slučajno. Izbole su me pčele po nogama na nekoliko mesta i tog dana nisam osećao reumu ni kostobolju. Posle toga pustio sam namerno i kontrolisano da me izbodu još nekoliko puta i rešio sam se tegoba s kojima sam se godinama mučio – kaže Željko Tomas čija supruga je sada na terapiji pčelama.
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Podaci potvrđuju - Čačak je jedan od privredno najrazvijenijih gradova u Srbiji, lokalnim privrednicima dodatni vetar u leđa daje Moravski koridor
Izvoz skočio za 12.1 a uvoz smanjen za 3.7 odsto
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Ovako će izgledati korito reke Despotovice nakon rekonstrukcije: Spas za građane od poplava ali i sjajno mesto za rekreaciju - biće izgrađene pešačke i trim staze
Projekat vredan više od milijardu dinara
Komentari(0)