Na Stefanovoj livadi raste ne samo buduća hrastova šuma, već i sadnice borova, breze, lipe i drugog drveća i biljaka
Dok se na Fruškoj Gori masovno seče šuma, a zelenih površina je sve manje, u jednom srpskom selu jedan mladić ima misiju da sadi novu šumu na imanju koje je nasledio.
„Sadimo 150 crvenih hrastića! Pravimo šumu – proizvodimo vazduh za sve nas“ – napisao je Stefan Drljača na Fejsbuku ispod fotografije mlade sadnice hrasta kada je sa bratom počeo da pravi šumu na svom placu, u martu 2016. godine.
Sedam godina kasnije, na Stefanovoj livadi koja se nalazi u podnožju planina Ovčar i Kablar, raste ne samo buduća hrastova šuma, već i sadnice borova, breze, lipe i drugog drveća i biljaka.
Možda vas zanima:
Betonski kolos od 26 metara nad Fruškom gorom: Spomenik iz 1951. gleda gde su ginuli partizani
Na najvišoj tački Fruške gore, kao čuvar prošlih vremena i ideala, stoji monumentalni simbol borbe protiv fašizma – delo vajara Sretena Stojanovića koje i dalje diše otporom
Peške do mira: Tajno jezero u srcu Fruške gore
Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
Možda vas zanima:
Betonski kolos od 26 metara nad Fruškom gorom: Spomenik iz 1951. gleda gde su ginuli partizani
Na najvišoj tački Fruške gore, kao čuvar prošlih vremena i ideala, stoji monumentalni simbol borbe protiv fašizma – delo vajara Sretena Stojanovića koje i dalje diše otporom
Peške do mira: Tajno jezero u srcu Fruške gore
Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
Možda vas zanima:
Betonski kolos od 26 metara nad Fruškom gorom: Spomenik iz 1951. gleda gde su ginuli partizani
Na najvišoj tački Fruške gore, kao čuvar prošlih vremena i ideala, stoji monumentalni simbol borbe protiv fašizma – delo vajara Sretena Stojanovića koje i dalje diše otporom
Peške do mira: Tajno jezero u srcu Fruške gore
Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
„Ne samo što je dobrobit uzgajanja šuma da stvaraju kiseonik i budu naša pluća, šume čuvaju tlo, smanjuju klizišta, pružaju stanište životinjama, daju im hranu i još mnogo toga„, kaže Drljača.
Sve je počelo sasvim slučajno, kada je neko u selu oglasio da prodaje livadu u nastavku njegovog porodičnog placa. Pomislio je da bi bilo dobro da je kupi i da će „za nešto već valjati“, iako nije u početku bio siguran šta će sa njom jer živi u Beogradu i nema vremena da se bavi ozbiljnijim voćarstvom.
Javila se ideja o šumi. Prvih 150 hrastića došlo je iz obližnjeg rasadnika javnog preduzeća Srbijašume, koje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva sprovodi programe pošumljavanja i brine o šumskim gazdinstvima, ali i savetuje ljude oko sadnje.
„Kako sam dalje čitao na internetu o šumama uopšte kako je bitno da postoji biodiverzitet, da ima što više vrsta i zašto je sve to dobro, počeo sam da sadim sve živo. Da ne bude samo hrast, već sve što mi padne na pamet„, objašnjava dalje ovaj tridesetčetvorogodišnjak.
Na jesen će zasaditi još jednu, veću količinu, a zatim sa drugarima napraviti i mini dokumentarni film kako bi motivisao ljude da i sami počnu da sade šume.
„Želim da to bude internacionalna šuma sa sadnicama iz celog sveta, pa želim i da pozovem ljude da šalju seme ili male sadnice da bi ih sve tu zasadili„, kaže.
Za sada ima sadnice iz Slovenije – gde je rođen i živeo kao mali, kao i iz zemalja širom Balkana i iz Norveške.
„Imao sam sadnice iz Švajcarske i Rusije koje nisu uspele, ali ne odustajem„, odlučan je Stefan. „Čak sam počeo i prijatelje koji žive u inostranstvu da maltretiram da mi šalju seme„, smeje se.
Po negovim rečima, dok je pre puno godina selo bilo puno, celi teren je bio pod šumom, ali su ljudi iskrčili livade za stoku. Na vrhu padine je regionalni put, sa strane su kuće i livade, sve do potoka u podnožju. Livada koju je Stefan kupio celom jednom stranom proklizava, ali će rast nove šume doprineti da se tlo smiri.
Nakon što je sve ovo pokrenuo i ušao u životni preokret, slučajno je naišao na dokumentarac „So zemlje“ u kojem glavni lik, fotograf Sebastiao Salgado, dolazi u svoj rodni Brazil gde je radio na obnavljanju Atlantske šume.
„Poklopilo se kad sam, kao neki zanesenjak odlučio da posadim šumu, vidim u tom filmu kako su neki ljudi pokazali da je moguće da se promeni kompletan pejzaž za 20-25 godina.“
U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta, ali se sečom drveća on iz dana u dan uništava.
„To što vidimo u medijima kada se ljudi pobune jer je negde posečen parkić, to je minijaturno u odnosu na ono što se dešava dole u tom kraju„, priča Stefan.
U mnogim ruralnim krajevima ima puno napuštenih domaćinstava. Po Stefanovim rečima, dešava se da ljudi koji se tradicionalno bave sečom šuma od naslednika kupe celo imanje sa kućom, placem i šumom, a onda je iseku do panja, prodaju građu i odu. Neki čak u startu u računicu imaju i potencijalnu novčanu kaznu, ali im se svejedno isplati da to urade.
„Centralni deo Srbije se zove Šumadija jer je sve pod šumom, a nakon svih ovih decenija, ratova, raznih poljoprivrednih i industrijskih revolucija, sada je baš ćelavo, što se kaže„, zaključuje Stefan.
„Sada povećavam šumu, postao sam opsednut. Čim spojim dva-tri slobodna dana na proleće ili zimu kada je sezona, odmah trčim tamo, kupim u rasadniku nekoliko novih vrsta i zasadim. A borim se i sa zečevima“, kaže Stefan.
Potrebno je desetak godina da sadnice u visini kolena ili one malo veće koje je kupovao dobiju oblik šume.
„Imao sam cilj da to bude moja zaostavština. Da mogu sutra, na primer moji unuci, da tu uživaju i kažu, ovu šumu je posadio moj pradeda„, kaže Stefan.
Ako je, kako kaže kineska poslovica, najbolji trenutak da se posadi drvo onaj pre 20 godina, a naredni najbolji trenutak je sada, Stefan je šumu posadio u najboljem trenutku.
(mitrovica.info)
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Danas obeležavamo 2 velika sveta mučenika: Obavezno izgovorite molitvu za dobro zdravlje
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava svete mučenike Patrokla i Mirona.
Očekuje nas pakleni saobraćajni vikend: Srbi se masovno vraćaju sa odmora, evo na šta morate da obratite pažnju
JP „Putevi Srbije" obaveštava javnost da se tokom predstojećeg poslednjeg vikenda u avgustu, zbog početka školske godine i povratka turista sa godišnjeg odmora očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na putevima u Srbiji.
ŽELIŠ KUĆICU, POTRAŽI SAMO LEP PLAC! 40 kvadrata još se može naći za 10.000 €, ali dobro razmisli da li si tip za ovakvu kuću!
S povećanim interesovanjem građana za brvnare, kuće na selu i vikendice, i njihovim posledičnim poskupljenjem u poslednje dve godine, na tržištu nekretnina javio se i jedan sporedan trend koji uzima sve više maha.
Danas slavimo Svetog Romana: Čudotvorni iscelitelj koji ispunjava sve želje onom ko se iskreno pomoli OVAKO
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Romana Đuniškog Čudotvorca. Reč je o velikom podvižniku iz 10. veka, što znači da je bio duboko religiozna osoba za koju je uživanje strano. Slovio je za velikog molitvenika.
Komentari(0)