ČUDA SE DOGAĐAJU! Uzgoj PISTAĆA u SRBIJI je moguć, dolaze iz Grčke a ne prestaju da rađaju i u Nišu
Prinos i do 15 kg po stablu, evo kako se gaje pistaći u Srbiji!
Zdrava, a ne tako jeftina grickalica pistaći, omiljena je mnogima, ali nažalost retko kada nam je na stolu zbog cene u marketima. To nije slučaj sa Nišlijom Vitomirom Igićem. Ovaj Nišlija je još pre deset godina doneo iz Grčke dva stabla pistaća, ne sluteći da će ona ostati i rađati na tlu Donjeg Matejevca kod Niša. Ipak, čuda se događaju i Vitomiru njegova stabla donesu od 10 do 15 kilograma pistaća godišnje.
Za Vitomira sada već nije ništa neobično jer kada uspevaju u Iranu koja ima sličnu klimu, zašto ne bi i kod nas. Sa druge strane čudi se da to poljoprivrednici do sada nisu otkrili i da im upravo pistaći budu deo proizvodnje a i naše srpske privrede.
Printscreen/Youtube
Zahvaljujući eksperimentu ovoj porodici već 10 godina rađaju pistaći. Beru ih i kroste isključivo za njihove potrebe, ne prodaju. To su velika drveća, poput oraha. Vitomir objašnjava da se oni bolje ponašaju nego neka naša druga voća. Zahteva samo jeno rano prskanje i ništa više. Njehova supruga Slavica objašnjava da pistaće koriste za njihove potrebe.
Možda vas zanima:
Mnogi ne znaju za ovo selo na jugu Srbije za koje kažu da je raj na zemlji: Ima samo četiri stanovnika, a najmlađem je 56 godina
Iako u poslednje vreme imamo prilika da čujemo da se mnogi ljudi odlučuju za život na selu, i dalje postoje mesta u Srbiji koja su pusta, sa nimalo ili vrlo malo stanovnika. Jedno takvo slo jeste i selo Manastir, najmanje na području Nišavskog okruga. Ima samo četiri stanovnika od kojih najmlađi ima 56 godina.
"Nemoj da džmiješ" – Niš, grad koji je oduševio i Stevana Sremca
Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Možda vas zanima:
Mnogi ne znaju za ovo selo na jugu Srbije za koje kažu da je raj na zemlji: Ima samo četiri stanovnika, a najmlađem je 56 godina
Iako u poslednje vreme imamo prilika da čujemo da se mnogi ljudi odlučuju za život na selu, i dalje postoje mesta u Srbiji koja su pusta, sa nimalo ili vrlo malo stanovnika. Jedno takvo slo jeste i selo Manastir, najmanje na području Nišavskog okruga. Ima samo četiri stanovnika od kojih najmlađi ima 56 godina.
"Nemoj da džmiješ" – Niš, grad koji je oduševio i Stevana Sremca
Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Možda vas zanima:
Mnogi ne znaju za ovo selo na jugu Srbije za koje kažu da je raj na zemlji: Ima samo četiri stanovnika, a najmlađem je 56 godina
Iako u poslednje vreme imamo prilika da čujemo da se mnogi ljudi odlučuju za život na selu, i dalje postoje mesta u Srbiji koja su pusta, sa nimalo ili vrlo malo stanovnika. Jedno takvo slo jeste i selo Manastir, najmanje na području Nišavskog okruga. Ima samo četiri stanovnika od kojih najmlađi ima 56 godina.
"Nemoj da džmiješ" – Niš, grad koji je oduševio i Stevana Sremca
Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Dodaju da su komšije oduševljene kada vide stablo, ali ih za sada niko ne sadi. Čuli su da su počele da se prodaju sadnice u Srbiji, tako da ih verovatno ima u još nekom kraju.
Pistaći su veoma zdravi, kao i svako orašasto voće, pa porodica Igić ne razume ljude zašto ih ne sade kada su oni dokazali da mogu veoma uspešno da uspevaju.
To su dvodome biljke, imaju samo jedan pol cvetova i zato je potrebno imati mušku i žensku biljku. Muške biljke oprašuju radijus od 30 metara, tako da najudaljenija ženska sadnica ne sme biti 15 metara udaljena od muške. Pistaći rastu u formi stabla i dostižu visinu od šest metara i širinu krošnje od oko 4,5 metara.
Najviše se gaji na grčkom ostrvu Krit. Sadnice pistaća počinju da plodonose u petoj godini ukoliko su kalemljene (u trećoj ukoliko su dvogodišnje sadnice). Posle deset godina imaju prinos 15 kg čistog ploda, što je maksimalan rod u našim proizvodnim uslovima.
(Niške vesti)
Postoji uzgajivač i u blizini Kruševca, pogledajte sledeći video:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Danas slavimo Aranđelovdan: Šta znači kada na Aranđelovdan pada sneg
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave Aranđelovdan, dan posvećen Svetom Arhangelu Mihailu
NIJE ZABORAVIO RODNO SELO: Navršilo se četiri godine od smrti patrijarha Irineja, crkva u Vidovi bila je njegova poslednja želja
Danas se navršava četiri godine kako je preminuo patrijarh srpski Irinej od posledica korona virusa u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma" u Beogradu.
EVO ŠTA KAŽE OTAC PREDRAG O RODITELJSTVU Nekima se neće dopasti ove reči!
Otac Predrag Popović je jedan od najpoznatijih duhovnika čije propovedi su popularne na društvenim mrežama
PEČENJARI IMAJU PUNE RUKE POSLA A, evo kakve su cene omiljenog srpskog jela u prestonici pečenja
Duboko smo zagazili u sezonu velikih, sprskioh mrsnih slava sa bogatim trpezama. Sutra veliki broj građana slavi Aranđelovdan, a na trpezi kao neizostvan specijalitet od davnina je pečenje.
Komentari(0)