DANAS SLAVIMO SVETOG STEFANA DEČANSKOG Ispoštujte ovaj običaj za Mratindan i donesite blagostanje celoj porodici

Lepote Srbije

10:00

Aktuelno 0

Iako Sveti Mrata i Sveti Stefan Dečanski nisu isti svetac, naš narod običaje vezuje za Svetog Martina, a ovaj donosi blagostanje.

DANAS SLAVIMO SVETOG STEFANA DEČANSKOG Ispoštujte ovaj običaj za Mratindan i donesite blagostanje celoj porodici
vikipedija

Mratindan je dan svetog Martina kojeg su Srbi slavili na isti dan dok su bili po starijem kalendaru, koji je sačuvan u rimskoj crkvi istoga dana, po julijanskom.​

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra, odnosno 11. novembra po julijanskom kalendaru, slave Svetog kralja Stefana Dečanskog, koji se u narodu naziva još i Mratindan.

Stefan Uroš III Nemanjić (1276-1331) bio je sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid.

DANAS SLAVIMO SVETOG STEFANA DEČANSKOG Ispoštujte ovaj običaj za Mratindan i donesite blagostanje celoj porodici vikipedija/Ikona Stefana Dečanskog sa anđelom i Sv. Nikolom iz Ohrida (18. vek).
 

Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.

Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani.

Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine.

Molitva Stefanu Dečanskom

Sveti care i hristoljubivi Velikomučeniče, od ranog detinjstva voleo si Gospoda Hrista i stradanja za Njega, – nauči i nas mnogogrešne voleti Njega i radosno stradati za Njega, jer bi nas to obnovilo, očistilo, osvetilo, i za Carstvo Nebesko pripremilo. Gresi naši odbaciše nas daleko od Boga našeg, no ti nas bogoprijatnim molitvama svojim privedi Bogu, što pre privedi, da nam se duše ne uguše u gresima i strastima.

Svega si sebe priveo nezamenljivom Bogu i Gospodu našem Isusu Hristu živeći Njega radi i stradajući Njega radi, – nauči i nas, živeti Njega radi i stradati Njega radi. Znamo, Istina Njegova oslobađa od greha, i od robovanja đavolu kroz robovanje grehu.

Ti nas, samilostivi Svetitelju, molitvenim posredovanjem svojim ka Gospodu nauči i zagrej ljubiti Istinu Njegovu i živeti njome, eda bismo se oslobodili robovanja đavolu kroz naše sitne i krupne grehe.Svaki greh je lažov; obećava med a daje otrov i jed, obećava raj a stvara pakao, obećava slasti a proizvodi strasti. Kroz svaki greh mi lažemo sebe.

Zato te molimo, Bogoljubivi care, nauči nas mrzeti greh, jer se i u najmanjem grehu krije đavo; i oduševi nas svom dušom voleti Gospoda Hrista, jer On jedini spasava ljude od greha i đavola.

U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena.

Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.

Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.

Takođe, postoji i izreka: “Sveti Mrata, sneg za vrata”, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.

Veruje se, da će ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima krenuti nabolje. S druge strane, ako se domaćin ponaša razmaženo i zanoveta, godina će biti loša.

Narod je stara verovanja iz paganskog doba preneo na hrišćanske svece.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading