Danas slavimo Svetog Romana: Čudotvorni iscelitelj koji ispunjava sve želje onom ko se iskreno pomoli OVAKO

Teodora Tojagić

10:00

Aktuelno 0

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Romana Đuniškog Čudotvorca. Reč je o velikom podvižniku iz 10. veka, što znači da je bio duboko religiozna osoba za koju je uživanje strano. Slovio je za velikog molitvenika.

mirisna sveća
Shutterstock

Zovemo ga Đuniški zbog mesta Đunis, nadomak Ražnja, u kome se nalazi manastir ovom svecu posvećen. Prvi sačuvani zapis o manastiru datira s početka jedanaestog veka, tako da se ubraja među najstarije manastire u Srbiji. Ta svetinja se nalazi nedaleko od sela Đunis, na desnoj obali Južne Morave i pripada Eparhiji niškoj.

Oni koji kroče u nju, u molitvi Svetom Romanu izgovaraju ove reči: "Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od Njega život večni, klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin".

Svake godine se baš ovako 29. avgusta pomole na hiljade vernika na ovom mestu. Moštima Svetog Romana se poklanja i staro i mlado i zdravo i bolesno, verujući u isceliteljske i čudotvorne moći ovog isposnika i pustinoslužitelja.

Inače, smatra se da je manastir nastao u desetom veku i vezuje se za Svetog Romana učenika Svetih Ćirila i Metodija. Ako posmatramo po geografskom položaju, ta svetinja spada u grupu mojsinjskih crkava i crkvišta, koje su u velikom broju rasute u ruševinama po obližnjoj Mojsinjskoj Gori.

Neka predanja govore da je na toj lokaciji nekada bilo dvadesetak bogomolja a za Sveti Roman neki misle da je star čak 1000 godina, da potiče iz perioda od pre Nemanjića.

Takođe, u povelji Vizantijskog cara Vasilija II pisanoj 1019. ili 1020. godine Ohridskoj Arhiepiskopiji pominje se ovaj manastir. Ne može se pouzdano reći kada je zapusteo ali se zna da ga je obnovio nepoznati sluga kneza Lazara uz kneževu pomoć…

Interesatna je stvar da je u zvoniku decenijama postojala bolnica za pacijente obolele duše…

Sve vreme u 19. i na početku 20. veka manastir Sveti Roman bio je bolnica. Njoj je pribegavalo stanovništvo pred progonom od okupatora.

Takođe, jedno vreme se tu nalazio ratni štab srpskih oslobodilačkih vojski.

Budući da se za ovu svetinju osnovano veruje da je predhodila i samom Hilandaru, tako se vekovima, s kolena na koleno, crkveno-narodnim predanjem prenose i čudotvorna dela koja je činio prepodobni Roman.

Mnogo ljudi i danas svedoči o tome kako su u ovu svetinju dolazili bolesni, a nakon što bi pali "na kolena"pred moštima Romanovim i molitvama zaištili pomoć svedržitelja i bogoslužitelja Romana, ustajali bi preporođeni. Bili bi jači i zdraviji u telu, licu, a duša bi im "živnula" kao nikad pre.

Takvo dejstvo na vernike se pripisuje činjenici da je Sveti Roman tokom svoga monaštva,danonoćno ispaštao, provodeći život u bdenju i rukodelju. Smatra se da će onome ko se iskreno pomoli ovom svecu na današnji dan biti uslišene želje a mogućasu i čuda.

(Telegraf.rs)

.

Tagovi:

Komentari(0)

Loading