Običaji na Svetog Savu se poštuju vekovima i nijedan Srbin ne zaboravlja: Ako dan bude sunčan, kažu da će godina biti...
Sveti Sava se u Srbiji odavno tradicionalno proslavlja kao školska slava. Ovaj običaj bio je prekinut 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog vreka ponovo vraćen u srpsko školstvo.
Vernici Srpske pravoslavne crkve 27. januara obeležavaju Svetog Savu, jednog od najbitnijih srpskih svetaca koji je 1219. godine uspeo da izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve.
Prema narodnom verovanju, na Svetog Savu ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove.
Isto tako na ovaj dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije".
Veruje se i da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.
Iako je ovaj dan takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Žene tog dana smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.
Običaj je da se posti prema pravilu posta kad praznik padne na sredu ili petak, iako je dozvoljeno konzumirati ribu. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
Ovu molitvu vernici obavezno izgovaraju tokom Gospojinskog posta: Veruje se da donosi zdravlje - zapamtite je dobro
On prethodi Velikoj Gospojini koja se obeležava 28. avgusta
Koje cveće se sadi u avgustu? 5 biljaka koje su lake za održavanje, a svojim cvetovima će oplemeniti vašu baštu
Ako se dvoumite šta da zasadite u avgustu, evo ideja.
Počinje Gospojinski post: Evo šta nikako ne smete da radite
Počinje Gospojinski post, jedan od najstrožih u pravoslavnoj tradiciji. Traje od 14. do 28. avgusta i donosi stroga pravila ishrane, ali i posebna duhovna pravila koja vernici poštuju vekovima.
Ove vrste cveća trpe visoke temperature! Prelivaju iz saksije, krase baštu tokom celog leta - prave lepotice
Poznati britanski baštovan Alan Tičmarš, daje niz korisnih saveta koji se mogu primeniti i kod nas
Danas slavimo Svetog mucenika Evdokima: Ove reči bi trebalo da izgovorite zarad dobrog zdravlja
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava svetog mučenika Evdokima.
Komentari(0)