Cveće na terasi u toku depresivnih jesenjih dana je više od dekoracije.
Cveće na terasi može da uspeva i u toku jeseni, samo je važno da izaberete prave sadnice.
Samo ne zaboravite na zalivanje. I pored toga što napolju nije vruće, biljke moramo zalivati redovno i u hladnijem delu godine, kako ih ne bismo izložili suši. Zalivajte odozdo, a ne preko biljaka.
Hrizanteme
Možda vas zanima:
CVET KOJEM NI JESEN NI ZIMA NE MOGU NIŠTA: Raskošna erika cveta sve do ranog proleća!
Veoma lako se održavaju i ne treba im puno pažnje
MOGUĆE JE IMATI BALKON PUN CVEĆA I TOKOM JESENI: Ovim biljkama mraz, ni niske temperature ne mogu ništa! (FOTO)
Lako se gaje, a ulepšaće jesenje dane na pravi način
Možda vas zanima:
CVET KOJEM NI JESEN NI ZIMA NE MOGU NIŠTA: Raskošna erika cveta sve do ranog proleća!
Veoma lako se održavaju i ne treba im puno pažnje
MOGUĆE JE IMATI BALKON PUN CVEĆA I TOKOM JESENI: Ovim biljkama mraz, ni niske temperature ne mogu ništa! (FOTO)
Lako se gaje, a ulepšaće jesenje dane na pravi način
Možda vas zanima:
CVET KOJEM NI JESEN NI ZIMA NE MOGU NIŠTA: Raskošna erika cveta sve do ranog proleća!
Veoma lako se održavaju i ne treba im puno pažnje
MOGUĆE JE IMATI BALKON PUN CVEĆA I TOKOM JESENI: Ovim biljkama mraz, ni niske temperature ne mogu ništa! (FOTO)
Lako se gaje, a ulepšaće jesenje dane na pravi način
To su izdržljive cvetnice, a zbog svojih boja savršeno se uklapaju u različite zimske balkonske aranžmane. Cvetaju u jesen i zimu i otporne su na niske temperature. Male hrizanteme uspevaju na terasi, ali i u sobi.
Tek presađene biljke treba često zalivati i ne dopustiti da se zemlja potpuno osuši. Kada se prime u zemlju, zalivanje treba redukovati na jednom nedeljno.
Smeđi donji listovi i opadanje cvetova su znati da ne zalivate dovoljno.
Zvezdan
Druga biljka, koja ujedno i ide dobro u kombinaciji sa hrizantemama je zvezdan, i to jastučasti (Aster dumosus). Može da cveta u najrazličitijim nijansama ružičaste i ljubičaste boje. Obično je visok od 15 do 45cm. Zbog kasnog cvetanja treba voditi računa da se zvezdan posadi na mesto koje će i tokom jeseni biti sunčano, jer bez sunca može izostati cvetanje. Što se tiče zalivanja, ono treba da bude umereno, a biljka može da podnese i manju sušu.
Ukrasni kelj
Ukrasni kelj je biljka koja postaje lepša samo u hladnoj sezoni. Kada se temperature spuste ispod 10 stepeni Celzijusa (izdrže i -15 stepeni Celzijusa), listovi postaju još intenzivnije obojeni i ostaju lepi sve od novembra do februara. Sa kovrdžavim listovima u plavičasto-ljubičastim, pa čak i ružičastim nijansama na ivicama, ulepšaće vaše zasade. Ako pored nje posadite male hrizanteme, aranžman će biti još lepši.
Plava glavica
Treća, i ujedno najatraktivnija biljka u ovoj grupi bila bi plava glavica (Echinops ruthenicus). Raste od 80 do 100cm u visinu, uspravno i razgranato. Veliki cvetovi u obliku kugle mogu biti u tonovima boja od plave do ljubičaste. Ova biljka voli da bude na suncu, nije zahtevna kad je zalivanje u pitanju, dobro podnosi sušu, ali je važno da bude na toplom i zaštićenom mestu. Pored neobičnog i dekorativnog cveta i listovi su mi kitnjasti, tako da će u grupi sa ostalim cvećem izgledati atraktivno i raskošno i samim pogledom na svoj mali vrt nećete imati utisak da leto jenjava.
Erika
Ako vas put ovih dana nanese na pijacu, cvećaru ili u neki baštenski centar, sigurno ćete naići na biljke sitnih cvetića u beloj, ljubičastoj, roze, crvenoj boji, koje su sada lepše nego ikada. To su erike, biljke koje svu svoju lepotu pokazuju u jesen, kad druge odlaze na zimski san. Eriku često mešaju sa vresom, ali ove biljke nisu iste. Naime, vres ima mnogo manje listiće, ima sitnije cvetiće i cveta leti i tokom jeseni. S druge strane, erika je u punom cvatu tokom hladnijih dana, posebno u kasnu jesen, zimi i u rano proleće.
Mnogi upravo u ovim mesecima biraju erike jer njima odgovaraju niske spoljašnje temperature. Naime, temperatura koja se kreće između pet i 15 stepeni idealna je za njihov rast i razvoj.
Ovo cveće voli da povremeno bude na sunčevim zracima i tada može da čak menja boju. Ipak, sunce mu nije neophodno za cvetanje. I ako je vaš balkon okrenut severnoj strani ili pak u zimskim mesecima dobija samo sat-dva sunčeve svetlosti dnevno, erikama to neće smetati.
Još jedna prednost erika je to što traže zaista vrlo malo pažnje, a daju mnogo. Naime, kad ih posadite u saksije, koje obvezno moraju da imaju rupice na dnu za što bolju drenažu, pazićete o njoj samo jednom do dvaput nedeljno – toliko često je treba zalivati.
A kad se nekoliko nedelja nakon sadnje erike priviknu na nov dom, dovoljno je da ih zalivate samo jednom nedeljno.
Nemački ruzmarin
Zimzelena grmolika trajnica naraste do visine od oko 50 cm, odnosno do 25 cm ako je patuljasta sorta. Cvetovi se razvijaju na dvogodišnjim izdancima leti. Cveta žuto. Potrebno joj je dobro drenirano zemljište i sunčan položaj, a zimi uspeva i na temperaturama do -15 stepeni Celzijusa. Osim što je posle cvetanja potrebno seći stabljike, a svake dve godine temeljno seći, nije zahtevna biljka. Ako imate veoma osetljivu kožu, malo opreza neće biti suvišno – kontakt sa sokom lista može kod nekih izazvati osip.
Ako vam biljke ne uspevaju u saksijama, sigurno pravite jednu grešku: Stručnjak za baštu otkriva gde je problem i šta činiti
Stručnjak za baštu otkriva gde ljudi greše sa biljkama u saksiji i šta činiti kako bi opstale.
Danas su sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul: Obavezno izgovorite ove reči da bi vas pratila dobra sreća tokom godine
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula.
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Komentari(0)