Možda ste dobili pogrešan broj, al ste dobili onog kog ste tražili: Hit selo u Srbiji - ima tri pozivna broja, meštani zbunjeni svaki put uzimaju slušalicu u ruke
Selo Dragolj smešeteno na padanima Rudnika, između Šumadijskog, Kolubarskog i Moravičkog okruga osim vrednim ljudima i prelepom prirodom može se podičiti i činjenicom da je verovatno jedino mesto u Srbiji, koje iako malo - ima čak tri pozivna broja. U njemu ima samo oko stotinak domaćinstava i iako se skoro sve komšije mogu obići peške, kada se uhvate za slušalicu fiksnog telefona broj cifara koje moraju da okrenu je kao da pozivaju rođaka kilometrima udaljenog od njih.
„Tako je punih četrdeset godina, kada su osamdesetih uvedeni prvi priključci u našem selu. Vrlo često je dolazilo do zabune, jer ljudi nisu znali koji im je pozivni. Niti kako da dobiju komšije. Jednima je 032, drugima 014, a trećima 034. Zbog toga su i mnoge kuće vremenom isključile fiksne telefone, poput nas. Jer su računi čak iako zovete komšiluk dolazili poprilično visoki, pošto su se tarfirali kao medjugradski saobraćaj. Kako smo čuli, postoji inicijativa da se jedan pozivni broj izbaci, ali mislim da od toga nema ništa“, izjavio je za RINU Marko Mijajlović iz Dragolja.
Možda ste dobili pogrešan broj, al ste dobili onog kog ste tražili.
Neobična situacija sa pozivnim brojevima u ovom selu možda i ne bi trebalo mnogo da čudi ukoliko se u obzir uzme njegov geografski polažaj. Gotovo "geometrijski ujednačeno" udaljeno je od Rudnika, Aranđelovca i Ljiga. Život meštana mogao bi se opisati onom poznatom „tako blizu, a tako daleko“.
"Sve je to zbog geografske konfiguracije terena. Selo je usko, krivudavo i, gledano iz ptičje perspektive, zakrivljeno u obliku banane. Shodno položaju sela i njegova teritorijalna pripadnost je upitna, iako zvanično pripada opštini Gornji Milanovac. Nekoliko pozivnih dovodilo je do brojnih neobičnih situacija. Bilo je slučajeva da su neki imućniji stanovnici, u npr. jednoj ili dve kuće u dvorištu, imali na istom stolu dva priključka za fiksni telefon, na 014, i na, recimo, 034", objašnjava lokalni učitelj Rikardo Slamnig iz Aranđelovca, koji je radio u sada zatvorenoj osnovnoj školi u Dragolju.
Takođe, još jedna otežavajuća okolnost kad se živi u selu na samoj granici tri lokalne samouprave jeste da je nekada polazno autobusko stajalište za Gornji Milanovac bilo za stanovnike severnog dela sela udaljenije nego grad Aranđelovac.
Međutim, i pored svih ovih faktora meštani kažu da je u Dragolju lepo živeti. Zahvaljuju se tehnologiji i mobilnim telefonima koji su ih spasili brojnih peripetija sa pozivnim brojevima. U selu je dosta i omladine, koja poput većine fiksni telefon uopšte i ne koristi, pa su sve ove zavrzlame za njih deo nekog drugog vremena.
ISTORIJA SRPSKOG KOVANOG NOVCA Koliko je stara najstarija kovanica i ko ju je pustio u promet?
Sa jedne strane ovih novčića nalazio se Arhanđel Mihailo.
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
Komentari(0)