DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Okej", "O.K." ili "Ok"?
Jako zanimljiv primer.

Zanimljiva stvar kod ovog primera je ta što ni Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, a ni Pravopisni rečnik srpskog jezika M. Šipke ne daju odgovor na pitanje kako se skraćenica zapravo pravilno piše.
Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke navodi da je ispravno i pisanje „O. K.” i „okej”. Međutim, u Rečniku novijih anglicizama T. Prćića, V. Vasić i G. Nejgebauer (i to trećem izdanju) nalazimo da je pored ova dva oblika, pravilno napisati i "okej".
Možda vas zanima:

DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "obožavalac" ili "obožavaoc"?
Mnogi imaju nedoumicu...

DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Ići ću" ili "ićiću"?
Rešite nedoumicu.
Možda vas zanima:

DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "obožavalac" ili "obožavaoc"?
Mnogi imaju nedoumicu...

DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Ići ću" ili "ićiću"?
Rešite nedoumicu.
Možda vas zanima:

DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "obožavalac" ili "obožavaoc"?
Mnogi imaju nedoumicu...

DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Ići ću" ili "ićiću"?
Rešite nedoumicu.
Pisanje „OK” i „okej” se opravdava jer pokazuje da se ova skraćenica leksikalizovala i da je stekla samostalno značenje nezavisno od reči od kojih se sastoji, a koje su, zapravo, po poslednjoj teoriji, all correct napisano namerno sa šaljivom greškom – oll korrect.
Pisanje O. K. sa tačkama, iako opravdano, ne deluje toliko neophodno, pošto su reči od kojih je skraćenica sastavljena već pogrešne u engleskom jeziku (dakle – oll korrect). Takođe, problem predstavlja i to što postoji još teorija o tome šta ova skraćenica zapravo znači, pa zbog toga mnogi smatraju da nema potrebe da se značenje ove kraćenice sačuva u srpskom jeziku.
Zaključak je da sva tri oblika deluju opravdano, kao i da mnećete pogrešiti ukoliko iskoristite bilo koji od njih.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.

Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.

Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!

Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)