POZVALI SMO 250 LJUDI NA SVADBU, A DOŠLO NAM JE SAMO 100: Kad sam čula zašto, ODLEPILA SAM OD BESA! Čulo me je celo Užice!

Lepote Srbije

20:00

Zanimljivosti 6

Pre nekoliko godina jedna mlada po imenu Milica otkrila je u svojoj ispovesti kakvu je neprijatnost doživela na sopstvenoj svadbi. Naime, njen suprug i ona pozvali su 250 gostiju na svadbu, a pojavilo se tek njih stotinak.

POZVALI SMO 250 LJUDI NA SVADBU, A DOŠLO NAM JE SAMO 100: Kad sam čula zašto, ODLEPILA SAM OD BESA! Čulo me je celo Užice!
Shutterstock

Ovo je njena ispovest:

„Moj sada suprug i ja odlučili smo da se venčamo u gradu iz kojeg je on rodom. To je jedno malo mesto u Republici Srpskoj, između Trebinja i Gacka. Ja sam, inače, iz Užica.

U tom gradiću smo sve pripremili i bila sam baš srećna. Moja familija iz Užica će doći tu, a njegovi svakako tamo žive. Obezbedili smo im svima smeštaj, roditelji su se baš radovali našem braku i proslavi.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Pozvali smo oko 250 ljudi, moje rodbine i njegove. On u suštini ima mnogo rodbine, ali svi su u inostranstvu, pa taj deo koji je u Srpskoj je trebalo da dođe, što nije malo. Kad se skupe stričevi, ujaci, dede, tetke… Međutim, onda sam saznala da neće baš svi doći, iako se tamo svadbe ne propuštaju, niti se iko ustručava niti žali novac.

Razlog je bio – smrtni slučaj. Tačnije slučajevi.

Tri smrtna slučaja. Skoro cela njegova familija je u žalosti i nisu nikako mogli da dođu da se vesele, već su bili u fazonu da nose crninu. Umro je jedan deda i jedan rođak. A nekoliko meseci ranije i rođaka.

Ja sam poludela i bila sam jako tužna. Prvo jer niko nije predložio da odložimo svadbu, drugo jer su predložili da dođu, ali da se ne vesele, što je sumanuto.

Shutterstock
 

Ja nisam želela da na svoj najsrećniji dan svakog momenta kad pogledam u goste znam da su tužni jer su sahranili rodbinu.

A onda s druge strane, bilo mi je krivo jer, nemojte pogrešno da me razumete, ali umrli su stari ljudi, a kod nas se kaže „gluvo bilo, ali po redu je“. I zaista verujem da je tako.

Na sve to, tamo se godinu dana nosi crnina, pa neki čak i leti nose duge, crne majice, u kojim se kuvaju. Posebno se odnosi na žene ma u kojim godinama da, recimo, ostanu bez oca.

Bukvalno sam vrisnula od nervoze kad sam čula da neće doći, čuo se moj jauk do Užica, a bogami, čulo ga je i celo Užice.

Možda nemam prava da mi bude krivo, ali stvarno, stvarno…

Shutterstock
 

Zar ne treba da gledamo napred a ne unazad? Zar da se okrećemo u crno i ka crnilu umesto da se radujemo najvećoj radosti – braku, deci…

Da li sam loš čovek jer se ovako osećam? Ne znam… U suštini nisam nikom zamerila ništa, u sebi sam patila, ali svadba nam je bila fina. Ipak, osećala se praznina, ja sam imala utisak kao da nisam dovoljno uradila za njih, a njima je to bilo normalno da ne dođu ako su u žalosti. Uglavnom je bila reč o starijim ljudima.

Šta znam, oni su svi jako bliski, mom mužu je bilo neprijatno, ja sam ga razuverila i na kraju smo finu zabavu priredili. Ipak, nikad neću prestati da se čudim i da pamtim“, rekla je mlada.

Kurir/Telegraf

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici. Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

BONUS VIDEO:

Komentari(6)

Loading
Lana

25.01.2023 17:29

Ti si jadna i bedna, ti se odrices svojih starih predaka da bi "gledala" svoju veselu "buducnost". Ti jos nisi izmenila ime tvoga grada, u srcu tvom je jos "titovo uzice". Udala si se za Hercegovca cija je familija puna vere i ponosa na svoju istoriju i na svoje pretke, svoje dedove i oceve. Srami se, u Hercegovini nema komunizma.

Snezana

26.01.2023 20:18

Po nasim Srpskim obicajima svadba se ne pravi kada je smrtni slucaj. Jako je ruzan komentar bili su stari. To je neciji otac.brat.stric. Potpuno su upravu sto nisu dosli. A ti si trebala da se raspitas pre zskazivanja svadbe.

Dragan

26.01.2023 20:50

Moj zaključak vezan za moju svadbu i kasnije i današnje, trenutne rodbinske odnose, a i tebi može pomoći za dalje: mnogo sam voleo i volim i vole ću rodbinu, ali posle 38 godina, mogu da kaže, bez preterivanja, doveden sam u situaciju, Bože mi oprosti, kao da ih nemam. Na svadbu smo pozvali sve redno, mnogi koji nikada ni pre ni posle nikada nisu ušli u moju kuću. Na sahrane mojih roditelja niko nije došao, a ja sam kod svih njih išao itd. i tome slično. Gledaj dete kako ćeš u braku proći, pusti ti rodbinu, brzo otpočne proces razrođavanja i da nisi svesna. Budi sigurna da pričam suštu istinu. Ne troši se na nešto na šta ne možeš uticati.

Frki

28.01.2023 10:22

Mlada damo bez obzira ko je imao koliko godina svako zali svoje, ali ti naravno ne, tebi du ocigledno interesovale samo pare koje si yrebala da dobijes na svadbi, stidi se.

gago

29.01.2023 09:12

Vise je bole pare koje nije dobila.

Nenad

29.01.2023 14:36

ДА ЛИ ТРЕБА НОСИТИ ЦРНИНУ НАКОН СМРТИ БЛИСКИХ ЉУДИ?! На ово питање најрадије бих одговорио потпитањем: Да ли је црнина уистину потврда да жалимо и тугујемо за неким?! Процес туговања одвија се у нама и за то нам није неопходан никакав спољашни доказ. Црнина обично ставља до знања људима око нас да смо изгубили неког блиског, како би се они обазриво и с уважавањем односили према нашем болу. У пракси, неријетко се дешава управо супротно: у тим данима који су врло тешки и изазовни за ожалошћене, црнина привлачи туђу пажњу и то у тренутку када смо најосјетљивији и када су нам љубопитљиви и сажаљиви погледи других најмање потребни Не би требало да се након смрти ближњих облачимо у црно само зато што то неко од нас очекује. Ово је најмање смислен од свих могућих разлога којих можете да се сјетите. Ако неко ипак жели и осјећа потребу да носи црнину, то је сасвим у реду да уради. Али то што неко други неће обући црнину не значи да је тај неко мање волио и поштовао своје ближње, или да су му мање значили. Уколико вам случајно то што не носите црнину ствара грижу савјести пред упокојенима, сјетите се да је много важније од црнине да им, док су међу вама, својим дјелима и пажњом покажете да су вам битни и да их волите. Све остало је мање битно, и тиче се форме а не суштине.