VEOMA ZNAČAJNA ISPOSNICA U RAKOVCU Jedina je u Vojvodini i svedoči o monaškoj tradiciji asketizma (FOTO)
Na severnim obroncima Fruške gore nikao je manastir Rakovac, odmah uz Rakovački potok. Duboko u šumama Fruške gore, iznad sela Rakovac jedna stena krije isposnicu rakovačkih monaha, poznatiju pod imenom fruškogorskog monaha isposnika Isaije Parivodića.
Po staroj legendi, zapisanoj 1709. godine u manastirskom Letopisu igumana Teofana, sačuvanom u prepisu Isaije Parivodskog iz 1767, Rakovac je podigao izvesni Raka, komornik Jovana Brankovića, na mestu gde je jednom prilikom ubio jelena. Ubistvo jelena shvaćeno je kao grešan čin, zbog čega se komornik zakleo da će izgraditi manastir. Ova legenda ima opravdanje, imajući u vidu da je u hrišćanstvu jelen simbol žudlje za Bogom, samoće i čistote monaškog poziva.
Shutterstock/Manastir Rakovac
Askeza (grč. ασκισις — askezis — „vežba”, „podvig”) je način života koji se sastoji u odricanju od strasti i telesnih prohteva, kako bi se sticanjem vrlina postiglo duhovno pročišćenje, odnosno stanje bestrašća.
U širem smislu, asketizam ili podvižništvo predstavlja filozofiju koja nalaže dobrovoljno i svesno samoodricanje od materijalnih, telesnih i drugih potreba i ugodnosti zarad viših, duhovnih vrednosti.
Možda vas zanima:
SPOMEN-OBELEŽJE U ZNAK TEŠKOG STRADANJA „Druže Tito, mi ti se kunemo”, doskoro je tu bio Titov veliki portret sa ovim natpisom, koji je prekrečen (FOTO)
Nalazi se na oko 500 metara od manastira Rakovac kraj puta koji vodi ka izletištu Zmajevac.
STARI KAMENOLOM KOJI JE DANAS PEĆINA Kruži legenda da se u njoj krije i živi pećinski čovek Veliki Sremac Baća (VIDEO)
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Možda vas zanima:
SPOMEN-OBELEŽJE U ZNAK TEŠKOG STRADANJA „Druže Tito, mi ti se kunemo”, doskoro je tu bio Titov veliki portret sa ovim natpisom, koji je prekrečen (FOTO)
Nalazi se na oko 500 metara od manastira Rakovac kraj puta koji vodi ka izletištu Zmajevac.
STARI KAMENOLOM KOJI JE DANAS PEĆINA Kruži legenda da se u njoj krije i živi pećinski čovek Veliki Sremac Baća (VIDEO)
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Možda vas zanima:
SPOMEN-OBELEŽJE U ZNAK TEŠKOG STRADANJA „Druže Tito, mi ti se kunemo”, doskoro je tu bio Titov veliki portret sa ovim natpisom, koji je prekrečen (FOTO)
Nalazi se na oko 500 metara od manastira Rakovac kraj puta koji vodi ka izletištu Zmajevac.
STARI KAMENOLOM KOJI JE DANAS PEĆINA Kruži legenda da se u njoj krije i živi pećinski čovek Veliki Sremac Baća (VIDEO)
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Asketizam je način života koji odbacuje „izopačenje ljudske ličnosti, bezobzirno iskorištavanje prirode i fizičke sredine i prevazilazi sebičnu težnju da se troši sve za sebe, a ne za zajednicu”.
vikipedija/primer isposnice u Engleskoj/Akupa Džon Vigam iz Njukasl na Tajnu
"Duboko u šumama Fruške gore, iznad sela Rakovac jedna stena krije isposnicu rakovačkih monaha, poznatiju pod imenom fruškogorskog monaha isposnika Isaije Parivodića.
Ova malena odaja usklesana u stenu, značajna je jer je jedina isposnica u Vojvodini i svedoči o monaškoj tradiciji asketizma, odnosno podvižništva, u manastiru Rakovac.
Informacije o ovoj isposnici su krajnje šture.
Na sajtu Eparhije sremske, pomena o samoj isposnici nema. U jednom delu teksta o manastiru Rakovac, pominje se iguman Isaija pod čijim je ktitorstvom podignuto severno krilo manastirskih konaka pre 1753. godine.
Čitava spoljašnjost isposnice prekrivena je različitim pisanijama koje svedoče o nastanku isposnice, kao i žvrljotinama i imenima koje su ostavljali posetioci novijih vremena.
Bilo nam je potrebno malo vremena, ali uspeli smo da pronađemo zapis koji, koliko smo uspeli da vidimo, potiče iz 1771. godine i u tom zapisu je potpisan jeromonah rakovački Isaia Parivodič koji je i prvi od monaha rakovačkih boravio u isposnici kako je zapisano "u vreme nemoći svoje". Neki drugi natpisi, beleže posete crkvenih velikodostojnika i boravak drugih isposnika.
Mi smo od Belog majdana do isposnice krenuli šumom, prateći trek. Iako je staza u početku laka za prećenje, ipak nije obeležena i lako je zalutati, tako da vam preporučujemo da do isposnice dođete putem koji je nama objasnio @rade_susnjar a kojim smo se mi vratili. Taj put kreće sa druge strane manastira, ide uz groblje, pored vinograda i na kraju kod čeke broj 2 ulazite u šumu." - kažu na instagramu "srbija uzduž i popreko".
Rakovac na mapi:
Izvor: srbija.uzduz.i.popreko
Komentari(0)