NA KALEMEGDANU TREBALO JE DA NIKNE SPORTSKI GRAD Da li ste znali da nam je dva puta za dlaku izmakla organizacija Olimpijskih igara? (VIDEO/FOTO)
Preko antičke Grčke, Pariza, Moskve, Sidneja, pa do Tokija i Rio de Žaneira.... Olimpijske igre otkako su obnovljene 1896. godine, prošle su 24 države sveta. U Londonu su bile čak tri puta, u Atini u dva navrata, a u Beogradu, iako je bio kandidat za 1992. godinu, nijednom.
Dobro je poznata činjenica da se Beograd kandidovao za domaćina Olimpijskih igara 1992. godine i da je u toj trci, u "sedmoro", zauzeo treće mesto, iza Barselone, koja je pobedila i organizovala OI, i Pariza.
Možda vas zanima:
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
Možda vas zanima:
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
Možda vas zanima:
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
S druge strane, daleko manje je poznata činjenica da je Beograd planirao da se kandiduje i za organizaciju Olimpijskih igara 1948. godine. Planovi su razmatrani još pre Drugog svetskog rata, u Beograd je stigao i nemački urbanista i arhitekta koji je u srpskoj prestonici boravio dve godine praveći planove.
OLIMPIJADA NA KALEMEGDANU
Malo je poznato da je srpska prestonica bila u igri za domaćinstvo i 1948. godine.
Kandidatura Beograda u vreme održavanja Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine bila je već, praktično - „prošla“. Nju je tada sačinio Svetomir Đukić, Užičanin, utemeljivač Olimpijskog pokreta u Srbiji koji je bio prijatelj osnivača modernih Olimpijskih igara Pjera de Kubertena (1863-1937). Upravo njihovo veliko prijateljstvo bilo je garant da bi Beograd bez ikakvih problema dobio organizaciju OI 1948. godine.
Pisani zahtev za organizaciju OI u Beogradu, tada glavnom gradu Jugoslavije, podneli su Svetomir Đukic i dr Franjo Bučar na sednici Medunarodnog olimpijskog komiteta tokom održavanja igara u Berlinu.
Plan je bio da se sagradi stadion na Kalemegdanu, ali i isuši Ratno ostrvo, te da se veže s dva mosta preko Dunava. U okviru Beogradske tvrđave trebalo je da nikne čitav sportski grad. Određen je i arhitekta Verner Marh, projektant Olimpijskog stadiona u Berlinu, na čiji projekat se kasnije nadovezao kolega Dragiša Brašovan.
Međutim, zbog Drugog svetskog rata usledila je pauza od 12 godina u održavanju Olimpijskih igara, a najbolji svetski sportisti okupili su se 1948. godine u Londonu. Doduše, malo je verovatno da bi takav skup mogao da se odigra u posleratnoj razrušenoj Jugoslaviji, posle dramatične promene državnog uređenja i smene onih koji su ovu kandidaturu predložili u predratnom periodu.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
OTAC JE NIKOLI TESLI SVAKI DAN ZADAVAO OVE 4 VEŽBE: Smatrao je da je to VEOMA KORISTNO ZA RAZVOJ MOZGA
Nikola Tesla (1856-1943) je bio najveći svetski pronalazač, vizionar i jedan od najvećih naučnika svih vremena! Neki od njegovih izuma još uvek nisu shvaćeni, a na svojim velikim projektima je radio do kraja života, jednako energičan i fokusiran.
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
Komentari(0)