NA KALEMEGDANU TREBALO JE DA NIKNE SPORTSKI GRAD Da li ste znali da nam je dva puta za dlaku izmakla organizacija Olimpijskih igara? (VIDEO/FOTO)
Preko antičke Grčke, Pariza, Moskve, Sidneja, pa do Tokija i Rio de Žaneira.... Olimpijske igre otkako su obnovljene 1896. godine, prošle su 24 države sveta. U Londonu su bile čak tri puta, u Atini u dva navrata, a u Beogradu, iako je bio kandidat za 1992. godinu, nijednom.
Dobro je poznata činjenica da se Beograd kandidovao za domaćina Olimpijskih igara 1992. godine i da je u toj trci, u "sedmoro", zauzeo treće mesto, iza Barselone, koja je pobedila i organizovala OI, i Pariza.
Možda vas zanima:
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
Možda vas zanima:
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
Možda vas zanima:
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
S druge strane, daleko manje je poznata činjenica da je Beograd planirao da se kandiduje i za organizaciju Olimpijskih igara 1948. godine. Planovi su razmatrani još pre Drugog svetskog rata, u Beograd je stigao i nemački urbanista i arhitekta koji je u srpskoj prestonici boravio dve godine praveći planove.
OLIMPIJADA NA KALEMEGDANU
Malo je poznato da je srpska prestonica bila u igri za domaćinstvo i 1948. godine.
Kandidatura Beograda u vreme održavanja Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine bila je već, praktično - „prošla“. Nju je tada sačinio Svetomir Đukić, Užičanin, utemeljivač Olimpijskog pokreta u Srbiji koji je bio prijatelj osnivača modernih Olimpijskih igara Pjera de Kubertena (1863-1937). Upravo njihovo veliko prijateljstvo bilo je garant da bi Beograd bez ikakvih problema dobio organizaciju OI 1948. godine.
Pisani zahtev za organizaciju OI u Beogradu, tada glavnom gradu Jugoslavije, podneli su Svetomir Đukic i dr Franjo Bučar na sednici Medunarodnog olimpijskog komiteta tokom održavanja igara u Berlinu.
Plan je bio da se sagradi stadion na Kalemegdanu, ali i isuši Ratno ostrvo, te da se veže s dva mosta preko Dunava. U okviru Beogradske tvrđave trebalo je da nikne čitav sportski grad. Određen je i arhitekta Verner Marh, projektant Olimpijskog stadiona u Berlinu, na čiji projekat se kasnije nadovezao kolega Dragiša Brašovan.
Međutim, zbog Drugog svetskog rata usledila je pauza od 12 godina u održavanju Olimpijskih igara, a najbolji svetski sportisti okupili su se 1948. godine u Londonu. Doduše, malo je verovatno da bi takav skup mogao da se odigra u posleratnoj razrušenoj Jugoslaviji, posle dramatične promene državnog uređenja i smene onih koji su ovu kandidaturu predložili u predratnom periodu.
Ako uradite ovu jednu stvar, račun za struju će vam se prepoloviti: Lako je, a Srbi za to nemaju pojma
Trikovi za smanjenje troškova energije
Hteli su da bude novi Draža, a onda je upao u zamku ustaša! Ko je Pavle Đurišić čiji je spomenik zabranjen u Crnoj Gori: Četničkog vojvodu živog spalili
Pavle Đurišić je kao oficir vojske Kraljevine Jugoslavije i istaknuti četnički komandant tokom II svetskog rata igrao značajnu ulogu u nizu vojnih i političkih događaja koji su oblikovali tok rata u Crnoj Gori, Raškoj oblasti i šire. Njegovo delovanje je i danas predmet podeljenih mišljenja u istoriografiji.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I U KRVI SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Pre 100 godina, STRELJALI SU GA SRBI, a rehabilitovao ga je TITO!
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
ON JE BIO NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUN! Zaboravite Mustafu Golubića, MASON Božin ucenjivao je KRALJA, TITA i STALJINA
On je bio pravi srpski junak...
Evo kog je tačno porekla Nikola Tesla: I Srbi i Hrvati su zbog ovoga u šoku, gledajte samo istinu
Da li je Nikola Tesla Srbin?
Komentari(0)