Naziv daždevnjak potiče od staroslovesnke reči dažd što znači kiša.
Šareni daždevnjak naseljava brdsko-planinske predele i gotovo uvek se nalazi na hladnim mestima blizu vode i to u listopadnim šumama ili njihovim obodima. Odrasle jedinke mogu biti duge i do 28 cm sa repom. Boja tela je crna sa žutim mrljama. Hrani se insektima, paucima i mekušcima. Iako postoji narodno verovanje da kada je ugrožen može da ispusti zvuk od koga čovek ogluvi oni nemaju sposobnost glasovnog oglašavanja.
Vodozemci su prva grupa kičmenjaka koja se prilagodila životu na kopnu, ali ne u potpunosti. Vodena sredina im je neophodna za polaganje jaja i razviće larvi. Zbog načina i kompleksnosti života jedna su od najugroženijih vrsta kičmenjaka.
Repati vodozemci (lat. Caudata, ili Urodela) su jedan od redova vodozemaca. Repati vodozemci žive i u vodi i na kopnu. Većina ih živi na kopnu kada dostignu zrelost posle metamorfoze. U tom procesu oni gube škrge i počinju da dišu vazduh. Vodu uzimaju preko kože. Neki repati vodozemci ne doživljavaju metamorfozu i stalno izgledaju kao mladunci. Ukoliko su i reproduktivno sposobni, pojava se naziva neotenija.
Šareni daždevnjaci pare se u proleće ili leto.
Zakonom je zaštićen kao strogo zaštićena vrsta.
Izvor: vikipedija,
.jpg)
Komentari (0)