Koliko ih je ovo saznanje obradovalo, još više su bili iznenađeni činjenicom što su u košnicama zatekli crn med koga pčelari u njihovom kraju dobijaju gotovo svake treće ili pete godine.
U svom su pčelinjaku proteklih godina takođe nalazili crn med, ali ne u tako velikoj količini. Miroslav kaže da je dok je kao dete pčelario sa svojom majkom Ružom, jedinom ženom pčelarom u trgoviškom kraju, imao priliku da se u pčelinjaku susretne sa pojavom crnog meda. U tim retkim prilikama bio je uzbuđeniji nego inače jer su taj med prikupljali za ljude koji su ga upotrebljavali kao lek u lečenju disajnih puteva.
On takođe kaže da mu je majka pričala da je ovaj med nastao prikupljanjem medne rose sa lišća šumskog drveća kao što su bor i hrast. Te biljke tokom letnjih vrućina luče mednu rosu na svom lišću i na taj način čuvaju sebe od isušivanja, a pčele koje u to vreme nemaju drugu pašu prikupljaju je i unose je u košnicu sa namerom da je tokom zime iskoriste za preživljavanje, a od koje u slučaju da nemaju dovoljno lepih dana za izlazak na let.
Ova osobina crnog meda veoma je pogodna i za ljude koji imaju problem zatvorom, a koji mogu da ga reše uzimanjem jedne ili dve kašike ovog meda u toku dana.
Iako Miroslav i Aleksandar imaju svoje profesije i u radnom odnosu su, njih dvojica su veliki zaljubljenici u pčelarstvo. U pčelinjaku koji trenutno broji 30 društava oni se neprestano smenjuju i tako stignu da završe brojne obaveze. Kada nemaju obaveza oko pčela oni su u voćnjaku koji se nalazi u neposrednoj blizini pčelinjaka, a u kome su zasadili razne vrste jabučastog i koštunjavog voća.
Izvor: SMS 017 //Gordana Nastić
Komentari (0)