IŠČEZLI BILJNI ENDEMI Ubeleženi u Crvenu knjigu flore Srbije usled svoje ugroženosti ili nestanka
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis Pančić) živeo je samo u okolini Kragujevca i, kao takav, bio lokalni endemit Šumadije. Ovu vrstu opisao je poznati prirodnjak Josif Pančić. Nakon njegove smrti, ova biljka više nije nalažena. Kao verovatan uzrok nestanka Pančićevog sleza navodi se širenje urbanog područja.
Printscreen
Druga endemična vrsta sleza, Vranjski slez (Althaea vranjensis), ponavljanim istraživanjima, nije nađena na svom jedinom poznatom ruderalnom staništu.
Printscreen
Moravski vodeni orah (Trapa annosa Janković) bio je endemit Pomoravlja. Nestao je usled isušivanja moravskih mrtvaja i rukavaca. Isto je i sa Pančićevim grahorom koji se, već 50 godina, nigde ne može naći.
Pančićeva udovčica je živela samo po kamenjarima oko Trnave kod Raške, a danas, naravno, nigde.
Printscreen
Izvor: blic
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)