JEDNA PRIČA O BEOGRADSKOM PIVU: Prvi je u ondašnjoj državi, SFRJ, na tržište plasirao LIMENKU! (VIDEO)

Lepote Srbije

15:30

Zanimljivosti 0

Da li ste čuli za beogradsko brdo Smutekovac? To je današnji Mostar, i na tom mestu podignuta je prva pivara sa klasičnom industrijskom preradom napitka od hmelja u prestonici, i to u 19. veku. A Mostar je i sinonim za BIP, ili je BIP sinonim za Mostar? Svejedno, jer ovo je priča o prestonom, srpskom, jugoslovenskom pivu, a to je ujedno i priča o BIP-u.

JEDNA PRIČA O BEOGRADSKOM PIVU: Prvi je u ondašnjoj državi, SFRJ, na tržište plasirao LIMENKU! (VIDEO)
Printscreen/Instagram

A priča o BIP-u je u isto vreme i priča o industrijskom razvoju Srbije, širenju i usvajanju nekih manira moderne Evrope, primeni tehnoloških inovacija i savremene opreme, novina u plasmanu proizvoda i mnogo toga još.

Pivska trka s kraja 19. veka

Na ovim prostorima pivarska tradicija ima podužu istoriju i ona je nekako po vokaciji vezana za mlinarstvo tog doba. Prvi kamenčić u nastanku BIP-ovog "mozaika" postavio je  1839. godine Čeh Vajnhapal iz Sremske Mitrovice. Bio je mlinarski stručnjak koji je prepoznao tržište za novi proizvod i pokrenuo prvu manufakturnu varionicu za proizvodnju piva. Za njim su sledili Vajfer i Bajloni, koji su svaki za sebe stvorili pravu pivsku imperiju.

Prvi potez u pivarskoj trci povukao je Đorđe Vajfert koji preuzima Vajnhapalovu pivaru i seli je 1873. godine na brdo Smutekovac, gde gradi modernu pivaru koja je uz određene izmene, dogradnju i modernizaciju narednih vek i nešto mirisom piva dočekivale sve one koji su dolazili u Beograd. Drugi takmac, porodica Bajloni, gradi svoju pivaru 1880. godine na tada samom obodu grada, u Skadarliji. I dok se Vajfertova pivara ponosila dubokim lagumima koji su projektovani za čuvanje piva, Bajlonijeva je koristila prednosti vode sa skadarlijskih izvora koja je pivu davala prepoznatljiv šmek. 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

JEDNA PRIČA O BEOGRADSKOM PIVU: Prvi je u ondašnjoj državi, SFRJ, na tržište plasirao LIMENKU! (VIDEO) Printscreen

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

A kako su prestonički pivari snabdevali tržište između dva svetska rata, tržište koje je iz godine u godinu raslo, zabeležene su reči jednog od posleratnih radnika BIP-a, sa značajnim pivarskim iskustvom: "znalo mi se da svako jutro i svako posle podne obiđem sve kupce od Cvetka do Terazija i raznesem im sveže pivo. Razvoženje piva vršilo se na konjima, pre podne burad, a popodne flaše. U podne posle povratka u pivaru, obavezno smo hranili konje na ''parkingu'' koji je za njih specijalno napravljen. Razvoznik je bio dužan da obračunava vrednost prodatog piva i vrši naplatu od kupaca".

Kada je napokon izgledalo da se pivo baš odomaćilo u Srbiji, izbio je Drugi svetski rat, koji je sa sobom doneo i promenu društvenog sistema u kome su pivare dobile sasvim drugog gazdu. 

Od pivarskog "A" do BIP-a, Đorđe Vajfer

Beše početak 1963. godine kada je "rođen" BIP. Činili su ga: Vajfertova pivara - koja je nacionalizacijom ponela ime "Industrija piva 7. juli'' i ''Pivara Beograd'' - čiji je vlasnik do početka Drugog svetskog rata bio Bajloni i ''Bezalko', fabrika bezalkoholnih napitaka. Tako je nastalo udruženje koje se bavilo proizvodnjom piva, slada, sirupa, bezalkoholnih pića i leda. I odmah se punim jedrima krenulo u modernizaciju, jer su sve članice bile na predratnom tehničkom nivou.

Za prve tri godine do 1966. godine renovirana  je sladara i puštena "flašara" koja je na sat punila 24.000 boca. Sladara je proizvodila 5.000 tona na godišnjem nivou. U 1967. godini u sastav BIP-a ulaze čačanska pivara i sladara "Ovčar", a tri godine posle i sirćetana "Semberija" i "Servo Mihalj" iz obližnje Krnjače. U godini 1974. BIP-ovoj porodici pridružuju se pivare iz Sremske Mitrovice i iz Leskovca.

BIP-ov "mozaik" do punog svog izražaja dolazi u drugoj polovini prošlog veka, kada tržište Jugoslavije prepravljuju BIP-ovi proizvodi: pivo, čuveni Ruski kvas, gazirani i negazirani sokovi, suvi pivarski kvasac i sirće.

 

 

Ruski kvas

Jedan od retkih prirodnih bezalkoholnih napitaka na tržištu Jugoslavije, "izbacio" je BIP. Beše to 1969. godine kada je zemlja upoznala i oberučke prihvatila ruski kvas, tradicionalni napitak Slovena sa istoka.

Ovaj naš kvas se, doduše, i po ukusu i po izgledu razlikuje od orginala, koji se javlja već u X veku u Kijevu, kod velikog kneza Vladimira. U letopisu iz tih vremena ostalo je zapisano: "podeliti narodu hranu, medovinu i kvas". U ruskim manastirima i danas se kvas pravi na tradicionalni način, od hleba. A ova BIP-ov je u mahu osvojio tržište, za šta je dobio i domaća priznanja ''Zlatni pobednik Beograda'' za 1972. godinu, diploma za kvalitet na istom takmičenju 1973. godine. Kvalitet ruskog kvasa povrđen je i na prestižnoj svetskoj smotri. Na briselskom Monde Selection 1975. godine Zlatna medalja za kvalitet. I tu BIP nije stao. U nastojanjima da napravi iskorak, i to kvalitattivni, sredinom 80-tih godina u Čačak stižu tehnolozi, stručnjaci iz Rusije, tadašnjeg SSSR-a, iz firme "Rostov kofecikor produkt" koje predvodi Jurij Popov i tri meseca radi sa Bipovom ekipom na poboljšanju kvaliteta popularnog napitka. U pogonu "Čačak" tada se proizvodio kvas, i saradnja sa ruskim timom rezultirala je, pored kvaliteta, i ubrzavanjem procesa proizvodnje.

Formula BIP-ovog kvasa nije bila nikakva tajna, kao što je to slučaj sa nekim zapadnim popularnim napicima kojima jedan od marketinških koraka je "secret" formule sadržaja. Naprotiv, BIP-ov kvas se proizvodi od vode, koncentrata ražanog i ječmenog slada, šećera i limuske kiseline. Poznavaoci kažu da ima i blagotvorno dejstvo, koje potiče od mlečne kiseline, kompleksa vitamina B1, B2, B6, slobodnih aminokiselina i različitih lakosvarljivih šećera. Onima koji se malo više razumeju u tehnologiju proizvodnje, prethodne rečenice jasno govore o sadržaju kvasa.

 

 

Nakon udruživanja BIP meteorski kreće u razvoj i to u dva pravca: dostići maksimalnu produktivnost i unaprediti tehnološko-tehnički razvoj. A sve sa jednim ciljem: širenje proizvodnog i uslužnog programa i tržista. Tako je krajem 1971. godine proizveden i prvih milion hektolitara piva. I Evropa je sa pažnjom ispratla značajne proizvodne rezultate pivare sa Zapadnog Balkana, čime je BIP stao "rame uz rame" uz najveće proizvođače "hmeljnog napitka" na Starom kontinentu. I nije se tu BIP zaustavio. Prvi je u ondašnjoj državi, SFRJ na tržište plasirao limenku piva.

Razvoj kao osnovni motiv

Iz godine u godinu, dobrom poslovnom politikom, BIP-ovi proizvodi su sve traženiji na tržištu Jugosavije. Uporedo se ulažu znatna sredstva kako bi se ta potražnja na adekvatan način ispratila. Pušta se nova "varionica" piva kapaciteta 700.000 hektolitara, nabavljene su nove linije za otakanje, kako piva tako i sokova, i ne samo u Beogradu. Čačak se modernizuje sa novom flašarom i linijama za otakanje piva i sokova. Pivarcima je to svakodnevnica kada se kaže da je izgrađen novi vriono ležni podrum za 22.000 hektolitara piva, nove linije za otakanje piva sa kapacitetom od 90.000 boca na sat. Sve to dovelo je BIP na prvo mesto pivarstva u ondašnjoj SFRJ, između 12 pivara koliko ih je postojalo.

I opet nešto što je ovu kompaniju činilo prepoznatljivim: instalisana je  linija za otakanje u doj-pak ambalaži sa moćnošću od 10.000 kesica na čas, narod ga je prepoznavao kao "dvojni – C". 

U drugoj polovini prošlog veka u pogon je puštena nova varionica kapaciteta 1,5 miliona hektolitara piva i sladara u Čačku kapaciteta 60.000 tona slada godišnje. Sladara je postala snabdevač i drugih pivara svojim proizvodom. Proizvodnja BIP-a tih godina, u procentima je izgledala ovako: 80 odsto proizvodnje zauzimalo pivo,10 odsto kapaciteta zauzimao je ruski kvas, 5 procenata sokovi i 5 odsto jabukovo sirćeta. BIP je "pokrivao" više od četvrtine tržišta „soka od ječma" cele Jugoslavije, zajedničke države. Beogradsku industriju piva  tada su činili: fabrika piva "Mostar", sokova "Dunavgrad" Krnjača, otakaonica piva i sladara "Čačak", prodajni centari Šabac, Kruševac, Kragujevac, Kraljevo, Užice, Nova Varoš.

Prva linija za limenke u SFRJ 1971. godine

Nakon modernizacije koja je sprovedena do kraja 70-tih godina BIP je postao lider na tržištu piva u SFRJ. Prvi je 1969. godine započeo sa proizvodnjom popularnog napitka "Ruski kvas", da bi se 1971. godine na policama pojavile limenke sa pivom. U paleti proizvoda u bocama tada su na policama bila piva: "Gambrinus", "BIP" svetlo i tamno, "Sveti Stefan", "Avala", a dopunjavali su ga gust i gazirani sokovi, sirće.

BIP sve vreme ulaže u savremenu tehnologiju prateći svetske pivarske tokove. Nabavljaju se najmodernije linije za otakanje piva, a u isto vreme se širi proizvodni program. Ledeni čaj i ledena kafa osamdesetih godina pokazuju koliko je BIP bio u toku savremenih tokova, pa možda i korak ispred. Devedesetih godina iz Skadarlije je potekla i jedinstvena voda "Skadarlija", čije je izvorište bilo zaštićeno debelim slojem naslaga gline. Tako je u centru, ili još bolje epicentru Beograda, pored proizvodnje piva bila i proizvodnja kvalitetne vode. Zamislite, svi skadarlijski restorani služili su pivo i vodu iz BIP-a. I tu se nije stalo.

Suvi pivarski kvasac i sirće našli su svoje mesto na tržištu. I sve se nekako dešava ubrzano. Otvaraju se lokali i pivnice, a stotine porodica u Srbiji sklapaju ugovore sa BIP-om i vezuju svoju egzistenciju za kompaniju otvarajući prodavnice BIP-ovih i Rubinovih proizvoda u svom poslovnom prostoru, najčešće u svojim kućama.

Kamioni kompanije su redovno snabdevale ove specifične prodajne objekte, koji su najčešće bili i jedini prihod srpskih familija koji su stupili u poslovni odnos sa BIP-om.

Skadarlija

Nekadašnja Bajlonijeva pivara, kroz BIP doživljava svoju drugu mladost. Kompleks ima 14.000 kvadrata u najstrožem centru Beograda. Objekt pivare, izgrađenog poslovno-tržnog centra sa oko 7.000 kvadrata i pivnicama "Aleksandar", "Bajloni" i "Velika Skadarlija" su sadržaji prostora Skadarlije, i već pominjane mineralne vode "Skadarlija". Ovde u pivnicama, do punog izražaja je dolazio "i miris i ukus" BIP-ovog piva koji je do gostiju stizao posebnim sistemom, odležano i hladno, cevi.

JEDNA PRIČA O BEOGRADSKOM PIVU: Prvi je u ondašnjoj državi, SFRJ, na tržište plasirao LIMENKU! (VIDEO) Printscreen
 

 

Tranzicija ili nešto drugo

Zlatne godine proizvodnje bile su sedamdesete i osamdesete godine, i rekodnih 1.578.222 hektolitara piva prodatih 1982. Godine. I nije sve bilo bajkovito u godinama BIP-a. Bližila se poslednja decenija prošlog veka, predratne, ratne i poratne godine, koje uzimaju svoj danak. Raspalo se ono veliko tržište. Ekonomska kriza, hiper inflacija, nestašica repromaterijala i mnogo toga što je pratilo zemlju tih godina, prati i BIP. Ali je Beogradska industrija piva odolevala, na neki samo njen znani način. Zveket flaša na trakama za punjenje, slaganje pneumatskim pakericama u prepoznatljivu ambalažu, ni tada nije prestajao. 

Mnogi smatraju da i pored gubitka dobrog dela tržišta nestajanjem Jugoslavije, da je BIP  mogao i morao da opstane kao srpska fabrika piva. Ali… Krajem 1998. godine BIP postaje Akcionarsko društvo "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića". Sredinom 2003. godine vlasništvo nad kapitalom od oko 29% stiče Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja. I pored toga šta ga je sve snašlo, Beogradska industrija piva 2002. godine na tržište plasira pivo upakovano u plastičnoj flaši, što je za kratko vreme postao tržišni hit. Nedugo zatim u staklenim flašama na rafovima je novi brend - BG pivo. 

U Skadarliji se ne proizvodi pivo i ne flašira voda. Na prostoru nekadašnje pivare je parking i desetak kafića. Prostor na Mostaru od 14 hektara, poivičen Bulevarom vojvode Putnika koji se utapa u Kneza Miloša, zonom Mostarske petlje, koridorom auto-puta i zaleđem železničkog čvora "Beograd centar", predstavlja lokaciji za koju su zainteresovani i domaći i strani ulagači. Tu je planirana izgradnja komercijalnih sadržaja.

I opet: onako hladno, u orošenoj čaši, malo rezi sa dozom gorčine koja "udara" u nepca, neponovljivog ukusa, sa više ili manje pene po želji koja poziva na gutljaj zadovoljstva hmeljskim napitkom, to je bila i prepoznatljivost BIP-ovog piva. Živeli!

Izvor: 011.info

POVEZANE VESTI
Tagovi:
bip pivo beograd srbija ignjat bajloni Vajfertova pivara vajfert Čačak Leskovac Mostar Skadarlija vajnhapal smutekovac SFRJ pivara beograd monde selection bajlonijeva pivara

Komentari(0)

Loading