KAKO JE ČUVENI KUVAR SPREMIO TITU KARAĐORĐEVU Morao sam da vodim računa šta će da kaže partija, od snalažljivosti do neverovatnog recepta
Imao sam prilike kad sam putovao kroz svet, pa pitaju za nacionalno jelo – 'Karađorđeva šnicla', tako da ona je sada na svim kontinentima poznata po imenu, a to je velika stvar.
Ukoliko ne znate šta biste spremili za nedeljni ručak možda je "Karađorđeva šnicla" dobro rešenje. Ovih dana je proslavila 66. rođendan. Baš toliko godina je prošlo otkako ju je izmislio Titov kuvar Milovan Mića Stojanović.
Kuvar je, kaže, tek 70 godina. Za to vreme, majstor kulinarstva Milovan Mića Stojanović je, kako i glasi naziv jedne njegove knjige, skuvao istoriju. Njegove specijalitete probali su Čerčil i Staljin, Gadafi i Indira Gandi, Hajle Selasije i engleska kraljica…
Da sve ovo stane u jednu karijeru bilo bi dovoljno, a on je uz to osmislio i više od 200 jela koja pre njega nisu postojala u domaćim restoranima. Mićin najuspešniji izum - "Karađorđeva šnicla" ovih dana slavi 66. rođendan.
"Došao je jedan gost i tražio je od mene kijevski kotlet, ja nisam imao ni pileće meso za kijevski kotlet, nisam imao ni puter, ali sam rekao da ću napraviti nešto slično. Umesto piletine, napravio sam teletinu i umesto putera upotrebio kajmak. I bilo je odlično", seća se Milovan Mića Stojanović, piše RTS.
Printscreen
Mića objašnjava i kako je šnicla dobila ime.
"Morao sam da budem oprezan, Komunistička partija je neke rezala, a neke nije. Morao sam da vodim računa šta će da kaže partija, da li je to to ili nije. Karađorđe je morao da bude priznat i zbog Karađorđeve zvezde. I onda sam to ubo, jer da sam neko drugo jelo koje nije išlo Komunističkoj partiji ne bi valjalo", kaže kuvar Mića.
Na pitanje da li je očekivao da njegov kulinarski izum bude toliko popularan odgovara odrično.
"Iskren da budem, nisam očekivao. Ali sam vremenom znao da mora da dođe kako treba i da stvari legnu na svoje mesto. Imao sam prilike kad sam putovao kroz svet, pa pitaju za nacionalno jelo – 'Karađorđeva šnicla', tako da ona je sada na svim kontinentima poznata po imenu, a to je velika stvar", naglašava Stojanović čiju je kulinarsku karijeru obeležilo i to što je 25 godina kuvao za Tita.
Na pitanje da li je Tito bio ljubitelj Mićinog najpoznatijeg jela, Mića ističe: „Tito je bio veliki gurman, on ne da je voleo 'Karađorđevu', on je voleo sve. Najviše je voleo jela od testa – gibanice, pite, razne štrudle… Voleo je jela od testa i nikada nije našao manu."
Printscreen
Mića je i autor i kum mnogih srpskih jela kao što su „oplenačke palačinke“, „rudnička gibanica“, „njeguški stek“... Sva ova jela su na meniju i u njegovom restoranu koji je prepustio sinu Milanu.
Milan otkriva da u porodični restoran gosti najčešće svraćaju namenski kako bi probali ovu šniclu iako, kaže, imaju i drugih ukusnijih jela.
"Ali definitivno je najpopularnija i najtraženija 'Karađorđeva šnicla', tik uz nju je 'njeguški stek', i 'medaljoni dobra rada' koji su moje omiljeno jelo", kaže Milan koji je krenuo očevim kulinarskim stopama, a dodaje da i Mićini unuci obožavaju kuhinju i da imaju naslednike u ovom poslu.
Mića je otkrio i zapisao oko hiljadu zaboravljenih srpskih jela. Kako ih spremiti učio je 53 generacije đaka u kuvarskoj školi. Ni u penziji ne miruje, povremeno kuva iz razonode i smišlja nove recepte.
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Otac Predrag otkrio zašto danas brakovi lako pucaju: Za sve krivi muškarci koji prave 1 grešku, a sve se vidi pre braka
Odnos između muškarca i žene oduvek je bio izvor raznovrsnih tema za diskusiju, označen kao jedan od najkompleksnijih aspekata ljudskih odnosa.
BIO JE NAJINTRIGANTNIJI STANOVNIK BEOGRADSKOG ZOO VRTA: I dalje se prepričava Samijevo spektakularno bekstvo dorćolskim krovovima
Davne 1988, početkom januara, Beograd je postao bogatiji za jednog neobičnog sugrađanina, a Zoološki vrt je dobio novog stanara, koji je po mnogo čemu bio prvi.
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Komentari(0)